Живот у Гораждевцу ход по трњу

Школа постоји дуже од века, православна црква више векова, Гораждевац се помињао још у 13. веку – све то утицало је на одлуку Срба да покушају да опстану у том метохијском селу.

Киднаповали су их и убијали у Дашиновцу, Горњем Ратишту. Кренули су били припадници бивше Ослободилачке војске Косова и на Србе у Гораждевцу.

"Када су гореле суседне куће поред нас, лично сам ја гледао са којим задовољством се то пaлило. Али овамо нису могли да приђу, јер постојала је нека одбрана која се на неки начин одупрла тој сили", наводи Милош Димитријевић, председник Привременог органа општине Пећ.

Срби су по повлачењу српске војске и полиције и доласку НАТО-а напустили сва већа насеља у Метохији, укључујући и град Пећ. Последњи Срби отишли су и из села Ћушка.

"Просто није било могуће опстати. Мој најмлађи брат, моја мајка и отац и још троје-четворо комшија из породице Бојовић и Шошкић остали су сви у једној кући. Свакога дана су били напади", објашњава Голуб Јашовић из Ћушке.

Панике је било и у Гораждевцу.

"Били смо упаковани у тракторима, али по цену живота смо решили да опстанемо овде. И остали смо и сачували смо цркву, школу, цркву-брвнару која је из 16. века, за разлику од свих села која су у Метохији срушена и гробља и цркве и све остало што је постојало", истиче просветни радник Миливоје Здравковић.

Они којима су сметали Срби у Гораждевцу нису одустајали. Пуцали су 2003. године на српску децу. Убили су два дечака, а више њих ранили. Питање ко је наредио напад на децу и прво киднаповање Срба у Метохији, Срби у Гораждевцу понављају сваког 14. маја.

"Овде имамо много људи који су дошли данас да обележе овај празник Светог Јеремије. Многи се под старе дане и враћају у Гораждевац. Међутим, ја верујем да Гораждевац никада није био угроженији по питању опстанка него сада. Управо због тога што млади људи одлазе", каже новинар Дарко Димитријевић.

Имају, кажу, стотинак младожења, али нема девојака за удају, као што немају ни где да се запосле.