Обнова Рударског конака у лесковачком крају

Због небриге, непоштовања традиције и историје или немара, слика јединог конака у лесковачком крају није за понос. Годинама траје преписка старешине цркве, у чијој порти се конак налази, са надлежним институцијама.

Иако је Рударски конак као споменик културе под заштитом државе, средстава за његову обнову није било. Пре више од две године, 14. септембра 2007, на спрату је избио пожар који је додатно оштетио конак.

Коначно је, преко Министарства културе, обезбеђено три милиона динара.

"То неће бити довољно ни за сређивање крова, а камоли носећих стубова", објашњава отац Мирослав Јовановић, старешина цркве у Рудару, "али битно је да се почело." Нажалост, додаје отац Мирослав, "вредности овог бисера културе и историје нисмо ни свесни".

Црква Св. великомученице Параскеве у селу Рудару код Лесковца велика је светиња. Подигнута је на темељима базилике из петог века.

Више пута уништавана, изнова је обнављана, а сада предстоји сређивање фресака.

Угледни лесковачки домаћини подигли су, почетком 19. века, конак поред цркве - монументално здање површине преко 400 квадратних метара, са пространим холовима, одајама, терасама. Нажалост време је учинило своје. Сада за комплетну реконструкцију треба чак тридесет милиона динара.

Сведоци времена и чувари традиције

У центру града, после три деценије, адаптирана је Шоп Ђокићева кућа. Из градског буџета за њену обнову обезбеђено је 2,3 милиона динара. Поправљен је кров, урађена фасада, офарбана столарија.

"Шоп Ђокићева кућа је коначно засијала. Сада је у плану сређивање унутрашњости и измештање Туристичке организације из ових просторија, како би кућа била отворена за посетиоце", каже Жикица Несторовић, директор Туристичке организације Лесковца.

У лесковачком крају сачуване су само три балканске куће из 19. века. Једина која се налази у добром стању је Градска кућа, познатија као кућа Боре Пиксле. Ту је смештена стална поставка Народног музеја која сведочи о животу грађанске породице 19. века.

"Можда би и Рударски конак и Шоп Ђокићева кућа боље изгледали да су под ингеренцијом Музеја, али ми о томе не одлучујемо. У сваком случају, реч је о драгуљима градитељства који се морају сачувати за будућа поколења", истиче Слађана Рајковић, етнолог музеја у Лесковцу.

Балканске куће које се још само на југу Србије могу видети вредни су сведоци једног времена и чувари традиције. Изгледа да је свест о њиховој вредности коначно пробуђена.