За месец дана почетак истраживања последица бомбардовања

Горан Триван је за Танјуг рекао да је на недавном састанку представника министарстава заштите животне средине, одбране и здравља са члановима Иницијативног одбора, састављеног од еминентних научника и лекара, одлучено да њихов рад треба да буде формализован како би се што пре почело са истраживањима.

"Очекујем да ћемо тај административни посао завршити за највише месец дана и да ћемо формирати Координационо тело, Савет, Управни одбор и националну лабораторију. Након тога, поново ћемо се састати и утврдити начине организације и ко ће бити чланови тих тела и кренућемо да радимо", каже Триван.

Према његовим речима, Министарство на чијем је челу издвојило је из буџета за ову годину симболичних 15 милиона динара за почетак рада, а након што буду утврђени детаљни планови и процене о инвестирању у истраживања у наредној години, како каже, биће издвојено много више средстава.

Министар објашњава да оснивање националне лабораторије не подразумева формирање нове научне установе, већ координацију свих државних лабораторија које су способне да спроведу потребна истраживања.

Како каже, цела Србија ће бити једна велика лабораторија, а све што буде недостајало од опреме биће набављено средствма из буџета три поменута министарства.

"Тај посао ће трајати неколико година. Не треба журити, већ радити темељно, са одговарајућом опремом и научним методама, како би све било поткрепљено и теоријом и доказима са терена", наводи Триван.

Објашњење и за домаћу јавност и за свет

Додаје да је договорено да се примењују научне методе признате у свету како би резултати наших научника били релевантни на међународној сцени.

"Неће бити довољно да само ми будемо сигурни шта се догодило 1999. године, већ да целом свету покажемо до каквих смо закључака дошли . Дугујемо и нашој и светској јавности објашњење шта се догодило и које су потенцијалне последице", каже Триван.

Министар наглашава да се не ради само о последицама употребе осиромашеног уранијума, те да су током НАТО агресије бомбардована хемијска и петрохемијска постројења.

"'Није све у земљи, много различитих хемијских честица отишло је у атмосферу и тако су могле да се пренесу и у околне земље као што је Грчка, Бугарска, Румунија", напомиње министар и подсећа да је управо зато непосредно после агресије Грчка учествовала у ремедијацији одређених локација у Србији које су гађане током бомбардовања.

Триван наводи да ће Србија у својим истраживањима користити и искуства околних земаља као што је Италија.

"Чињеница да су италијански војници, који су боравили на КиМ, имали малигна обољења и да су тужили своју државу и добили је на суду, говори да смо на правом путу", сматра министар.

Космет највећа жртва бомбардовања

Упитан да ли ће истраживања бити спроведена и на територији КиМ, министар истиче да то није политичко питање и да осиромашени уранијум и хемија не праве разлику међу нацијама.

''Понекад се заборавља да је највећа жртва бомбардовања био простор КиМ. На територијама које су бомбардоване осиромашеним уранијумом рођена су деца која немају везе са политиком и са оним што се тада догодило, а могла би да буду жртве свега тога'', упозорава Триван.

Оцењује погрешним што се у јавности на КиМ одбија да се говори о тој теми и што се прича о последицама бомбардовања, како каже, тумачи као српска пропаганда.

"Последице свакако постоје, само је питање колике су. Покушаћемо да део истраживања обавимо на КиМ, јер то није политика, већ утврђивање стања животне средине", рекао је министар.

На питање шта ће држава предузети уколико резултати буду признати у свету, Триван наводи да ће бити предузети одређени кораци како би се заштитили грађани, али да је о конкртеним потезима још рано говорити.

Подсетимо, почетком октобра прошле године министри здравља, одбране и заштите животне средине одржали су први заједнички састанак са члановима Иницијативног одбора који су предложили да се утврде последице НАТО бомбардовања.

Иницијатива еминентних научника претходно је добила подршку председника Србије Александра Вучића.