петак, 20.11.2009, 08:21 -> 09:23
Докторати на испиту
Откривено да су две институције у Србији дале енорман број доктората. Факултети захтевају да се изврши ревизија акредитације и испита валидности одређених доктората.
Комисија за акредитацију високошколских установа, током прегледа поднете документације, открила је да су две институције у Србији дале енорман број доктората. Поједини факултети зато траже да се изврши ревизија акредитације, а акредитациона комисија предлаже формирање заједничке комисије која би испитала валидност одређeних доктората.
Комисија за сада не жели да објави имена, али износи податке да је један човек доделио једанаест доктората. У институцији ван Београда, је од оснивања, односно у протекле три, четири године укупно одбрањено 147 доктората, односно на сваких 18 дана брањен је по један. А за један озбиљан и научни рад потребно је пет година, кажу професори.
"Докторати су чак 99 одсто из области друштвенохуманистичких наука, менаџмент, маркетинг, бизнис, итд. Ту не видите једну хомогену област, него се докторирало из најразличитијих ствари које могу да вам падну на памет", изјавио је професор Душан Теодоровић, потпредседник Акредитационе комисије.
Тако Правни факултет у Београду тражи јавност у раду, јер треба да се зна шта се дешавало у високом образовању у протеклих петнаест година.
Професор Мирко Васиљевић, декан Правног Факултета у Београду, сматра да, када није било приватних институција постојао је пропис, да се морају послати тезе на све факултете из исте области, и да се обезбеди да се објављују јавно докторски радови, да они који су заинтересовани обавезно могу да присуствују и да дођу до тезе.
Формирати заједничку државну комисију
Оно у чему се погрешило када је доношен нови закон о високом образовању јесте захтев да сваки универзитет мора да има докторске студије, док у свету постоје различити нивои школа, кажу на Београдском универзитету. Тако су се високошколске установе довијале на различите начине.
"Друга штета је што ти људи који су добили докторат, а немају тај ниво стандарда који се захтева на светском нивоу, ти ће сутра да предају по неким универзитетима, није важно да ли је приватан или државни, важан је стандард и квалитет и ви сте оштетили децу и њихове родитеље који су инвестирали у њихово школовање, а оштетили сте и саму привреду, економију и државу, јер кад неком дате фалш диплому, он не може да живи од свог рада", изјавио је професор Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду.
Акредитација је требало да забрани рад онима који нису компетентни за посао за који су се пријавили. Професор Теодоровић сматра да министарства просвете и науке, Национални савет и Акредитациона комисија треба да оформе заједничку државну комисију која би у најкраћем року испитала о чему је реч и предузела одговарајуће мере.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 10
Пошаљи коментар