Обавезно усавршавање медицинара

Ако дословно схватимо стих - "Од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба", онда би лекари ускоро могли да кажу да су изабрали једну од најлепших професија.

Диплома медицинског факултета једна је од оних које се теже добијају. Али ђачко доба ускоро се неће завршавати само са овим папиром.

Од 1. јануара у Србији почиње да се примењује систем континуиране медицинске едукације, што значи да ће лекари и друго медицинско особље бити обавезни да се усавршавају сваке године. Савремена медицина брзо напредује, па се онај ко не прати корак науке више не сматра само незаинтерсованим, већ у питање доводи и опстанак свог радног места.

"Јако је важно да се разуме да прекид тока информација о новим, побољшаним методама лечења неминовно доводи до грешака у дијагнози, лошег лечења и нечега што ми желимо да избегнемо кад су пацијенти у питању", сматра кардиолог Петар Сеферовић.

Бодови за ново знање

Да би могао да обавља свој посао, сваки здравствени радник у Србији мора да има лиценцу која се обнавља сваких седам година. Овај папир је доказ о стручности, а убудуће ће морати да се заради у "школи". Уместо оцена, одређени број бодова добијаће на сваком конгресу, стручној обуци или семинару, а годишње је потребно сакупити 24 бода.

И као у дечијим играма, што је значајнија обука више је и бодова. Ово би могло да звучи неизводљиво за лекаре из малих центара, рецимо из Дома здравља у Пећинцима, који раде у амбуланти неког сремског села. Јер, стручни скупови знају да буду прилично скупи.

"Није поента континуиране медицинске едукације да се на скупим конгресима могу обучавати лекари из великих центара", објашњава Татјана Радосављевић из Лекарске коморе Србије.

"Поента је да педесет одсто програма дође на ноге сваком од колега, да и медицинске сестре и фармацеути иду на континуирану едукацију, да то буде доступно сваком колеги било где у Србији. А да са друге стране она не буде прескупа, да програми буду доступни, јефтини. Ваш избор ће бити да ли ћете петнаест бодова скупити на скупом конгресу или на пет састанака у вашем дому здравља."

Дакле, нема изговора онима који имају мањак ентузијазма за повратак у клупе. С обзиром на то да је недавно уведено право да пацијенти бирају свог лекара и ово би могао да буде добар начин за мотивацију "белих мантила" јер идеја континуиране едукације јесте већа одговорност лекара. Али у пракси није баш тако.

"Имао сам прилике да разговарам са младим људима, волим да одржавам контакт са лекарима опште праксе за које верујем да су решење наших проблема у медицини уопште. Имам доста информација да доктори који су у најбољим годинама, шефови који требају да стимулишу младе, имају одређен отпор према континуираној медицинској едукацији. Неће да дају слободне дане ни да мотивишу младе да учествују све више и више, а суштина је у томе да млади буду изложени новим ветровима који ће им омогућити да буду део савремене медицине", каже Петар Сеферовић.

Велики административни посао

За избор и акредитацију програма едукације којима ће се лекари усавршавати задужен је Здравствени савет Србије. За четири месеца рада стигло им је невероватних 2.500 пријава за организацију различитих обука.

"Оно што нам континуитет едукације доноси јесте да ћемо ми знати, не само обим те континуиране медицинске едукације, него и квалитет. Ко је спроводи, како се она реализује. Сви полазници ће давати конкретну оцену како предавача тако и програма и на основу тога Здравствени савет, па и други органи моћи ће да разматрају питање квалитета па и реализације тих едукација", каже председник Здравственог савета Драган Делић.

Али прича о стручнијим лекарима не би била довољна да нема неко "али". Иако је провера квалитета едукације задатак Здравственог савета, лиценце лекарима обнавља Лекарска комора Србије. У Комори сматрају да су у незгодном положају јер не могу да провере квалитет знања на основу ког се лиценца обнавља.

"Уколико после обнове лиценце неки лекар направи грубу грешку, најодговорнији за то је онај ко му је обновио лиценцу. Ми баш зато и тражимо полуге да ту одговорност на прави начин спроводимо", објашњава Татјана Радосављевић.

Једно од решења је, сматрају сви, помоћ комора и лекарских удружења у раду Здравственог савета. Међутим да би се ово у пракси спровело, неопходно је променити Правилник о акредитацији програма за континуирану медицинску едукацију, а то је задатак Министарства здравља. У Министарству кажу да су вољни да олакшају посао Здравственом савету, али још нема најаве када би то могло да се догоди.

Можда звучи помало грубо, али лечење се може поредити са поправком аутомобила. Како бисте се осећали ако бисте свој нови аутомобил одвезли на сервис код мајстора који би збуњено гледао у дигиталне команде или нови тип мотора?

Да ли бисте га препустили његовим рукама или бисте потражили неког ко је, рецимо, недавно био на обуци за модел који ви возите? Ако тако размишљамо о аутомобилу, не би требало другачије да се односимо ни према сопственом телу које треба да нас вози цео живот. У томе је и смисао континуиране медицинске едукације.