Завршен Закон о парничном поступку

Државни Секретар Министарства правде Слободан Хомен рекао је да је Министарство правде завршило Предлог измена и допуна закона о парничном поступку.

Идеја Предлога јесте да се на другачији, револуционарни начин, регулишу поступци.

"Закон о парничном поступку је један од најважнијих закона у целокупној реформи правосуђа јер брзина и дужина судског постука првенствено зависи од процесних закона", рекао је Хомен Танјугу, додајући да очекује да ће овај закон бити усвојен у паламенту до краја године.

Од укупног броја предмета који се воде пред српским судовима, чак 70 одсто су парнични, напоменуо је Хомен, који очекује да ће измене закона "са својим револуционарним решењима" учинити спрско правосуђе бржим и ефикаснијим.

"Изменама Закона предвиђено је да се остави странкама у поступку одређени рок да доставе све доказе пред судију, тако да судија више неће сам изводити доказе и одређивати вештачења, већ би то радиле странке", објаснио је Хомен.

Када судија у року 90 или 120 дана добије све доказе, он би после тога био у позицији да суди дан за даном на основу постојеће документације, односно доказа које су му доставиле странке.

Према његовим речима, сходно овим решењима, у року од неколико дана могао би да буде окончан сам поступак и изречена судска одлука.

"Сматрам да ће ово револуционарно решење које постоји и у другим земљама Европске уније битно убрзати поступак", рекао је Хомен и напоменуо да ће Министарство правде за десетак дана изаћи на јавну расправу са овим законом.

Редукција ванредних правних лекова 

Хомен је истакао да се најбитнији реформски кораци односе, осим прикупљања доказа, на редукцију ванредних правних лекова.

Предлогом измена закона предвиђено је укидање захтева за заштиту законитости у потпуности, при чему се имало у виду да парнични поступак представља диспозицију странака и да мешање државног тужиоца подизањем овог правног лека више није нужно.

Поштујући начело правне извесности, делотворност правних лекова, предложена је и промена правне природе ревизије, која треба да постане изузетан и рестриктиван редовни правни лек.

Да би се постигао разумни рок у погледу одлучивања о овоме правном леку, који одлаже извршење, редефинисани су разлози за ревизију и начини одлучивања о њеној дозвољености.

У Предлогу измана закона конкретизовано је начело помоћи неукој странци поводом начела социјалног поступања, сходно пракси Међународног суда у Стразбуру у вези кршења права на правично суђење прописано Европском конвенцијом о људским и мањинским правима.

Реализација новчаних казни  

Ради поштовања процесне дисциплине, новелиране су и одредбе које се односе на реализацију новчаних казни изречених у судским поступцима.

До одговарајућих измена одредаба о правилима поступка у парницама о споровима мале вредности, као и поступка у парницама поводом колективних уговора дошло је због уочених дилема у пракси приликом њихове примене.

Одређен је субјективни рок за подношење предлога за понављање поступка, у случају када је Европски суд за људска права донео одлуку о повреди људског права у истом или сличном правном односу против Републике Србије.

Редиговани су разлози за понављање поступка, а један од њих је када странци незаконитим поступањем није била дата могућност да расправља пред судом.

Новелиране су одредбе о решавању спорног правног питања ради отклања непрецизности и урађено је поступање са неуредним или недозвољеним предлозима.

Првостепени поступак после укидања првостепене одлуке 

Изменама закона је прецизирано рочиште пред другостепеним судом и уређен првостепени поступак после укидања првостепене одлуке.

Регулисано је питање одржавања расправе пред другостепеним судом када је донета пресуда засновна на новим чињеницама и доказима, а допуњене су и измењене одредбе које регулишу институт изузећа и искључења ради спречавања злоупотребе овог процесног института.

У Закону је извршен и низ других промена са циљем да се у потпуности оствари право на правично суђење предвиђено Европском конвенцијој, при чему се посебно имала у виду и досадашња судска пракса Суда у Стразбуру кроз пресуде против Републике Србије, наводи се у Предлогу измена закона.

Измене Закона о парничном поступку биле су нужне и због измена државног субјективитета, с обзиром на то да је важећи закон донет у време постојања државне заједнице Србија и Црне Гора, као и због усаглашавања закона са новим Уставом.

Парнична процедура реформисана је и имплементацијом препорука Савета Европе.