Преглед штампе (11. 11. 2009.)

Чекање се исплатило

Европски парламент у четвртак ће дати своју коначну реч о укидању виза за грађане Србије, Црне Горе и Македоније. Наиме, председник парламента Јержи Бузек предложиће у среду посланицима да се на дневни ред уведе и расправа о извештају Тање Фајон о визној либерализацији за земље западног Балкана. После дебате, европосланици ће гласати у четвртак пре подне.

Познато је да парламент у огромној већини подржава предстојећу визну либерализацију, а став посланика ће имати важан консултативни значај за мишљење Савета министара земаља чланица ЕУ, када, ускоро, највероватније последњег дана новембра, буду коначно одлучивали о укидању виза. Председник Европског парламента, Јержи Бузек, у разговору за "Новости", сматра да на овоме сада не би требало стати.

„Данас смо у много бољој ситуацији него што је то био случај пре десет или петнаест година. Балканске земље сада стоје у реду за чланство у Европској унији. Можемо, дакле, слободно да кажемо да је идеја европских интеграција победила у овом делу Европе. Мислим да је ово, такође, и велики тријумф идеје Европске уније. За земље региона западног Балкана је веома тешко да остваре све услове неопходне за пријем у чланство. Можда би требало да сачекамо мало дуже. Али, и даље је то идеја која нам помаже да одржимо баланс, стабилност и мир у овом региону."

„Европска унија треба генерално да буде заинтересована за интеграције. Чак је и чекање на пријем у ЕУ веома добро. Моје становиште је да треба да мислимо о будућим интеграцијама и других земаља западног Балкана, а не само Хрватске."

- Не могу тачно да наведем датум. Могу само да вам пренесем искуства моје земље. Ми смо процес европских интеграција, заправо, започели почетком деведесетих. И, веровали смо да ћемо сигурно до 2000. бити пуноправни члан Европске уније. Али, постали смо то неколико година кансије. Све заједно, требало нам је четрнаест или петнаест година да бисмо се припремили. Дакле, све се разликује од случаја до случаја. Никоме није било лако, па није ни балканским земљама.

Бузек каже да не може тачно да наведе датум када би српски парламентарци могли да се придруже својим европским колегама. „Не могу тачно да наведем датум. Могу само да вам пренесем искуства моје земље. Ми смо процес европских интеграција, заправо, започели почетком деведесетих. И, веровали смо да ћемо сигурно до 2000. бити пуноправни члан Европске уније. Али, постали смо то неколико година кансије. Све заједно, требало нам је четрнаест или петнаест година да бисмо се припремили. Дакле, све се разликује од случаја до случаја. Никоме није било лако, па није ни балканским земљама."

Србија остаје без хлеба!

Како сада ствари стоје, Србија идуће године неће имати довољно пшенице за потребну производњу хлеба, сазнаје Пресс! Јесења сетва и даље траје, иако је требало да се заврши још крајем октобра! Агроном Радослав Ковачевић каже за Прес да је у овом тренутку засејано само 45 одсто планираних површина и да је врло извесно да ћемо следеће године морати да увозимо пшеницу.

Да бисмо имали довољно пшенице, она мора да буде засејана на око 550.000 хектара, али у Србији житом није засејана ни половина планиране површине.

- Јесења сетва пшенице касни због лоших временских прилика и обилних падавина. Међутим, највећи разлог јесте ниска откупна цена пшенице на тржишту, која не покрива ни трошкове репроматеријала - упозорава Ковачевић.

Он истиче да су ратари у Србији увидели да од продаје пшенице нема зараде и да због тога избегавају да је сеју.

Директор Удружења „Жита Србије" Вукосав Саковић каже за Пресс да произвођачи пшенице немају чиме да буду задовољни у овој години!

Судије одређују притвор без присуства адвоката

У Окружном суду у Београду јуче је одређен тридесетодневни притвор једном осумњиченом за силовање и једном осумњиченом за тешку крађу. То је учињено без присуства адвоката, а њихово саслушање о кривичним делима за које се терете биће обављено када адвокати обуставе штрајк. Претпоставља се да су по овом „моделу" решени и други случајеви хапшења и привођења у целој Србији, у ситуацији тродневног штрајка адвоката.

Многе истражне судије и тужиоци у Србији јуче су биле у недоумици како да поступају у случајевима привођења осумњичених који су ухапшени у суботу, недељу и понедељак, јер полицијски притвор, по закону, може да траје 48 сати, а штрајк адвоката траје 72 сата, од понедељка до среде у поноћ.

Двојици осумњичених за разбојништво у Новом Саду истражни судија одредио је јуче притвор од 30 дана.

Јуче су се у медијима појавиле непотврђене вести о томе да је штрајком адвоката осујећена полицијска акција хапшења једне криминалне групе на територији Србије. Поставило се питање да ли полиција уопште може, без присуства адвоката да хапси, да задржава осумњичене у полицијском притвору и предаје их истражном судији на саслушање у року од 48 сати.

- Присуство адвоката је обавезно у свим случајевима хапшења, било да је реч о изабраном браниоцу или адвокату по службеној дужности. Законик о кривичном поступку није предвидео ситуацију штрајка адвоката и у пракси не постоји законско решење за све могуће ситуације у пракси ако полицијски штрајк траје 72 сата а полицијски притвор 48 сати - рекао нам је београдски адвокат Марко Миловић.

Увођење фискалних каса у адвокатуру, каже он, једноставно није изводљиво у свим ситуацијама, јер то значи да адвокат из Београда мора носити фискалну касу са собом ако иде, на пример, у Ниш на суђење, да би клијенту наплатио свој излазак на главни претрес.

Председник Адвокатске коморе Београда Војислав Недић изјавио је јуче за „Политику" да је штрајк адвоката „у потпуности успео".

Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен рекао је јуче да је министарство још раније дало подршку Адвокатској комори Србије, јер фискалне касе не постоје нигде у земљама Европске уније.

На наше питање да ли је истина да су нека хапшења одложена због штрајка, државни секретар је рекао да су то само медијске спекулације и да је и то један од разлога зашто није требало да дође до штрајка адвоката.

Србија може да изгуби део акција НИС-а

Држава би могла да изгуби део акција од укупно 49 одсто у Нафтној индустрији Србије како би надокнадила губитак који је компанија забележила у 2008. години. За сада све зависи од захтева руског партнера.

Након што је и друга ревизорска кућа „Ернст и Јанг" потврдила губитак Нафтне индустрије Србије „не мањи од осам милијарди динара" за 2008. годину, једино је јасно да се у буџет Србије неће слити ни динар прихода ове компаније.

На сва остала питања и недоумице ни власти ни чланови Управног одбора НИС са српске стране нису имали одговор. Тако остаје нејасно како се од добитка од три милијарде стигло до губитка од осам милијарди, као и ко ће одговарати за то и када.

Наиме, компанија је у марту ове године најпре исказала добитак од 2,3 милијарде динара, да би врло брзо после тога било саопштено да је у 2008. години НИС пословао са губитком. Руска страна је ангажовала независног ревизора КПМГ који је утврдио да је ова нафтна компанија забележила губитак од осам милијарди динара.

Србија је, као мањински акционар НИС-а, искористила своје законско право да ангажује новог ревизора да обави специјално чешљање финансијског извештаја НИС-а за 2008. годину.