Времеплов (10. новембар)

Године 1483. рођен је немачки верски реформатор Мартин Лутер, оснивач протестантизма у Немачкој, најзначајнији међу вођама европске црквене реформације. Син рудара, према очевој вољи почео је да студира право, али је убрзо ступио у монашки ред августинаца. Изложио је 1517. године захтев за реформу цркве у 95 теза, које је приковао на врата катедрале у Витенбергу, и позвао је на расправу све који се са тим не слажу. Папа Лав Десети искључио га је из римокатоличке цркве, али се његово учење проширило Немачком и захватило све друштвене слојеве, претворивши се у широки народни покрет против папске власти. Осуђивао је деформације, лицемерје и корупцију римске цркве, посебно оштро настојање папе Лава Десетог да продајом индулгенција, којима су "искупљивани" чак и будући греси, намакне новац за довршење храма Светог Петра у Риму. Његово учење проширило се касније и на друге земље, а Лутерови списи и превод Библије одлучујуће су утицали на стварање јединственог немачког књижевног језика.

На данашњи дан 1965. године почео је са радом Трећи програм Радио Београда, који је настао по угледу на сличне програме који су основани у европским земљама после Другог светског рата. Његов утемељивач и први главни и одговорни уредник био је Александар Ацковић. Оснивањем овог специфичног програма изашло се у сусрет растућој потреби за културом, уметношћу и теоријом, које се посредством радио таласа не популаришу, већ се представљају у свом изворном облику. Програм је у почетку емитован три пута недељно по три сата, а од 1. јануара 1966. године сваке вечери. За још један сат емитовање програма продужено је 10. новембра 1969. године, а од 1. априла 2002. године то износи пуних девет сати непрекидног програма, од 20 до 5 сати.

Трећи програм се састоји из две целине: музичког и говорног дела. У првом се емитује искључиво уметничка музика свих периода и стилова, са посебним акцентом на српску музичку баштину. У говорном делу велика пажња се поклања дијалошким формама: трибинама, конфротацијама и сучељавањима везаним за актуелане друштвене проблеме. Трећи програм се од других радио програма разликује и по томе што је то једини радио који се чита. Почев од јула 1969. године редакција издаје тромесечни часопис "Трећи програм", у коме се објављује избор емитованих текстова.

1493. - Рођен Парацелзус (Теофраст Бомбаст фон Хохенхајм), швајцарски лекар, алхемичар и филозоф (Ајнзиделн, 10. 11. 1493 - Салцбург, 25. 09. 1541)

1668. - Рођен Франсоа Купрен, француски композитор и оргуљаш
(Париз, 10. 11. 1668 - Париз, 12. 09. 1733)

1697. - Рођен Вилијам Хогарт, енглески сликар и графичар
(Лондон, 10. 11. 1697 - Лондон, 26. 10. 1764)

1759. - Рођен Јохан Фридрих Шилер, немачки књижевник, историчар и теоретичар уметности (Марбах, 10. 11. 1759 - Вајмар, 09. 05. 1805)

1796. - Умрла Катарина Друга Алексејевна (Велика), руска царица
(Штетин, 02. 05. 1729 - Санкт Петерсбург, 10. 11. 1796)

1885. - Рођена Катарина Богдановић, књижевни критичар и историчар  књижевности (Трпиња, 10. 11. 1885 - Крагујевац, 03. 03. 1969)

1891. - Умро Жан Артур Рембо, француски књижевник
(Шарлвил, 20. 10. 1854 - Марсеј, 10. 11. 1891)

1901. - Рођен Милан Бартош, професор Правног факултета у Београду, експерт за међународно право, академик (Београд, 10. 11. 1901 - Београд, 12. 03. 1974)

1910. - Основано Друштво за српски језик и књижевност

1919. - Рођен Михаил Тимофејевич Калашњиков, руски генерал, инжењер, конструктор оружја (Курија, 10. 11. 1919)

1923. - Рођен Драгослав Андрић, књижевник, преводилац, драматург, лексикограф  и  публициста (Чачак, 10. 11. 1923 - Београд, 27. 05. 2005)

1925. - Рођен Ричард Бартон (Ричард Џенкинс), британски позоришни и филмски  глумац (Понтрихидифен, 10. 11. 1925 - Женева, 05. 08. 1984)

1932. - Рођен Рој Шајдер, амерички филмски глумац
(Оринџ, 10. 11. 1932 - Литл Рок, 10. 02. 2008)

1938. - Умро Мустафа Кемал Ататурк, турски генерал и државник, први председник модерне Турске (Солун, 12. 03. 1881 - Цариград, 10. 11. 1938)

1943. - Рођен Новица Савић, драмски писац
(Блаце, 10. 11. 1943 - Београд, 17. 10. 2004)

1944. - Радио Београд  почео са радом у ослобођеном Београду

1975. - Италија и Југославија потписала "Осимске споразуме"

1982. - Умро Леонид Иљич Брежњев, совјетски политичар и државник, генерални секретар ЦК КПСС и председник Президијума Врховног  совјета СССР (Каменско, 19. 12. 1906 - Москва, 10. 11. 1982)

1983. - Амерички студент Фред Коен јавно приказао први компјутерски  вирус

1988. - Умро Јаника Балаж, тамбураш, концерт- мајстор Великог  тамбурашког оркестра РТВ Нови Сад (Бачко Градиште,  1925 - Нови Сад, 10. 11. 1988)

1998. - Умрла Светлана Берјозова, руска балерина
(Каунас, 24. 09. 1932 - Лондон, 10. 11. 1998)

2000. - СРЈ после 8 година одсуствовања поново постала чланица Организације за европску безбедност и сарадњу (ОСЦЕ)

2000. - Умро Жак Шабан-Делмас, француски политичар и државник, дугогодишњи  градоначелник Бордоа, премијер Француске (Париз, 07. 03. 1915 - Париз, 10. 11. 2000)

2001. - Умро Вукоје Булатовић, новинар, уредник и директор "Политике"
(Туларе, 18. 03. 1927 - Београд, 10. 11. 2001)

2006. - Умро Игор Сергејев, маршал, министар одбране, саветник за безбедност  председника Русије (20. 04. 1938 - Москва, 10. 11. 2006)

2006. - Умро Перо Спаравало, новинар, уредник ТАНЈУГ-а
(Крњевићи, 28. 11. 1942 - Београд, 10. 11. 2006)

2006. - Умро Џек Паланс (Владимир Палахњук), амерички филмски глумац, добитник "Оскар"- а (Латимер Мајнс, 18. 02. 1919 - Монтесито, 10. 11. 2006)

2006. - Умро Драгољуб Манчић, филмски сниматељ ТВ Београд
(Крушевац, 23. 08. 1936 - Београд, 10. 11. 2006)

2007. - Умро Чедомир Лакић, новинар листа "Политика"
(Билишани - Обровац,       1935 - Београд, 10. 11. 2007)

2007. - Умро Норман Мајлер, амерички књижевник и новинар 
(Лонг Бренч, 31. 01. 1923 - Њујорк, 10. 11. 2007)

2008. - Умро Миријам Макеба, јужноафричка певачица, "Мама Африка"
(Јоханесбург, 04. 03. 1932 - Кастел Волтурно, Напуљ, 10. 11. 2008)

2008. - Умро Никола Каваја, дисидент
(Пећ, 03. 10.1932 - Београд, 10. 11. 2008)