"Дивља" археологија - уносан посао

Нелегална трговина културним добрима по оствареној заради високо се котира у свету организованог криминала, и одмах је иза трговине дрогом, оружјем и људима.

"Археолошка мафија" је и код нас добро организована и одлично опремљена, често знатно боље од археолога. Најновији случај нелегалних ископавања забележен је у околини Параћина.

Дреновац код Параћина прави је рај за археологе, јер се на том простору налазе добро очувани остаци неолитских насеља. Археолози раде дању, а посао преко ноћи настављају такозвани дивљи копачи.

Добро су обавештени, јер редовно прате збивања у археологији, тачно знају где да копају и шта да траже, а није ни искључено да имају стручне помагаче.

Директор Археолошког института Славиша Перић наглашава да "љубитељи" старина имају своје људе на терену, мрежу сарадника копача, којима дају стручна упутства. Од њих откупљују предмете по багателним ценама, а затим их износе преко границе.

Добро уходани шверцерски канали воде најчешће ка Аустрији и Немачкој. На пијаци у Бечу постојала је чак и тезга са археолошким предметима из Србије.

Распродаја историје

Није реткост да се на нелегалном тржишту у иностранству пронађу и предмети који имају инвентарски број неког од наших музеја. Крајњи купци су богати колекционари и антиквари који знају праву вредност тих старина и спремни су да их добро плате.   

Антропоморфна фигурина коју су ових дана пронашли археолози у Дреновцу могла би на страним тржиштима, према процени Славише Перића, да достигне цену од 15.000 до 20.000 евра.

Осим неолитских насеља, на мети "дивљих" археолога су, још и више, антички и средњовековни локалитети. Закопани ћуп с благом за њих је права опсесија. Зато користе метал детекторе, грађевинске машине, чак и динамит како би убрзали посао.

Археолошка налазишта бивају заувек уништена и никада се неће сазнати шта је тачно пронађено, каже Миодраг Алексић, кустос Завичајног музеја у Јагодини.  

Археолози наглашавају  да су казне за нелегална ископавања веома благе. Углавном се све завршава одузимањем предмета и условном осудом. Ни јавност није претерано осетљива када је реч о дивљој археологији. Зато и не чуди што је то у Србији претворено у уносан бизнис.