Шта потомци Немаца из Војводине очекују од реституције

У селу Банатски Двор до краја Другог светског рата живело је 40 породица Немаца. У селу знају да постоје захтеви њихових потомака за враћање земље, али не и о којим деловима атара се ради.

Милорад Милаковић из Месне заједнице Банатски Двор каже да су Немци углавном били пољопривредници и да су се бавили земљорадњом.

"Тачне површине које су имали у поседу, не знам, али то јесу била доста јака домаћинства са вероватно већим површинама, са можда до десетак хектара површине земље", оцењује Милаковић.

Држављани Немачке и Аустрије највише земље траже у бачким атарима Пригревице, Кљајићева, Куле, а у Банату у Ковину, Белој Цркви и Житишту.

Митар Вучуревић, председник општине Житиште, наводи да је више од 100 захтева држављана Немачке стигло за реституцију или повраћај земље или имовине на територији општине Житиште.

У удружењу Немаца у Зрењанину кажу да су бројни документи потребни у поступку реституције и да је многима проблем да их прикупе.

Ервин Бухекер, потпредседник Удружења Немаца "Бечкерек", каже да је, кад је одузета имовина, једним потписом брисано све, а да су сада када треба вратити потребни "силни папири".

"Ја сам, на пример, покупио 106 оверених докумената за кућу у Белој Цркви", прича Бухекер.

У Националном савету немачке националне мањине кажу да су им се повремено обраћали за помоћ држављани Немачке и Аустрије који траже повраћај земље.

Различити су им планови. Они који очекују мање површине планирају да их поклоне немачким удружењима или цркви, а они са већом имовином желе да инвестирају.

Ласло Мандлер Генце, председник Националног савета Немаца, наводи да они који добију више хектара кажу да "неће ништа да носе него ће ту инвестирати још".

"Можда ће направити неке задруге заједно и можда прехрамбену индустрију", каже Ласло Мандлер Генце.

Агенција за реституцију је до сада Немцима вратила, између осталог, 40 пословних простора, пет зграда, пет станова и 420 хектара пољопривредног земљишта.