Колику штету је направио лед

После даноноћног рада шест ледоломаца и виших температура, од пре неколико дана пловидба је дозвољена на Сави и неким деловима Дунава. Због леда на рекама, који је обуставио речни саобраћај скоро месец дана, многи већ сабирају трошкове и збрајају губитке. Држава ће морати да плати изнајмљивање ледоломаца, а мањак у каси имаће пољопривредници и извозници, луке и бродари. Истраживали смо колико ће нас коштати лед?

Пловидба на Тиси обустављена је 5. јануара, на Сави и Дунаву три дана касније. После 25 ледених дана оквирни трошкови бродара су милион и 300.000 евра.

Извозници житарица у каси имају мањак од 70 милиона евра. Луке нису претовариле уобичајених 350.000 тона робе што је милион и 100.000 мање прихода. Још се чека цифра за изнајмљивање ледоломаца. 

За сада се зна да од шест ледоломаца, пет плаћамо ми, Мађари и Хрвати. Мађарска сноси 50 одсто трошкова, остатак, по пола, Србија и Хрватска. Ценовник је познат, а коначан рачун Србија ће добити када и два ледоломца, који још раде, угасе моторе.

"Сат рада ледоломца кад лупа лед је 575 евра, када је на чекању и када стоји 299 евра. Добро је у тој цени знати да је потрошња тих ледоломаца, коју исто приказујемо, 320 литара нафте када ради, а 80 када не ради", објаснио је Божидар Белош из удружења за Одбрану од поплава и загушења ледом, Воде Војводине.

Сигурно је да је то имало негативан утицај и на трговину рекама, рекао је министар финансија Душан Вујовић.

"Сигурно је да ће то имати и негативан утицај преко повећаних трошкова грејања, увоза енергената итд. али не верујем да ће то имати неке мерљиве и значајне утицаје на очекивана привредна кретања", додао је Вујовић.

Надлежни појашњавају и колика је директна штета усидрених бродова.

"Имали смо негде око 50-55 бродова под обуставом пловидбе на српском сектору, негде они коштају око 1.000-1.500 евра дневно. Дакле, дођете до цифре око 50.000 евра на дневном нивоу за све бродове на нашем сектору", сматра помоћник министра саобраћаја Вељко Ковачевић.

Лед је затворио луке и зауставио барже. Због тога каснимо у извозу планираних 3,2 милиона тона житарица.

"Ми смо извезли само у јануару мање око 250.000 тона кукуруза, негде око 40.000 тона соје и негде између 50.000 и 100.000 тона пшенице колико је то био план да то урадимо. Директне штете су свакако продужено финансирање залиха и то за ове робе које сам поменуо и то износи око милион и 100.000 евра, затим имамо трошкове кредитирања", објашњава председник удружења "Жита Србије" Вукосав Саковић.

Извоза још нема јер је канал који повезује Дунав са луком Констанца у Румунији још под ледом. Због усидрених баржи које увозе ђубриво штета ће се тек проценити.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 06. новембар 2024.
10° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње