Обележава се Национални дан без дуванског дима

Ика Пешић је, гостујући у Дневнику РТС-а, навела да су болести дисајних органа најчешћи здравствени мотив за почетак процеса одвикавања. Поред тога и новац је мотив.

"Позивамо пушаче да на Национални дан без дуванског дима, под слоганом 'Одрасли пуше и мене гуше', а у оквиру кампање 'Угаси је' и молимо их да данас угасе своје цигарете", напомиње Пешићева.

Истиче да су методе које користе у Центру за превенцију и одвикавање од пушења проверене, успешне и стручне методе.

"Код нас када дођу пацијенти на одвикавање прво се сагледа тај здравствени статус, да се види да ли има оштећења и колико је то оштећење и шта је примарно ту радити. Затим се сагледава и пушачки статус, да се види колико година тај пушач пуши и колика је та зависност да би могли то све предупрети медикаментима", објашњава Пешићева.

Наводи да је интезиван период лечења три месеца, а да се до годину дана пацијенти прате и далазе на контроле. Успешност је преко две трећине пацијената у одвикавању.

"Њихова радост када у томе успеју не може ни са чим да се мери и када схвате колико је лепо и колико је сјајно када не удишу дувански дим", наглашава Пешићева.  

На сајту Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић - Батут" објављено је да је употреба дувана повезана са близу шест милиона смртних случајева широм света годишње, укључујући и 600.000 смртних случајева који су настали због излагања дуванском диму.

Срмена Крстев из Републичке стручне комисије за контролу дувана указује да губици држава има због тога што становништво обољева значајно превазилази ону своту коју држава добија од пореза и акциза на дуванске производе.

Др Жофија Пуштај из Канцеларија Светске здравствене организације у Србији, напомиње да подаци СЗО објављени овог месеца показују да дуванска индустрија кошта светску економију више од билион долара годишње због лечења болести изазваних пушењем и смањене продуктивности.

Подаци из Глобалног истраживања о употреби дувана међу младима у Србији показују да је 63 одсто ученика старости 13 до 15 година изложено дуванском диму у својим домовима и 61 одсто на затвореним јавним местима, а резултати истраживања здравља становништва показали су да је више од половине становништва старијег од 15 година изложено дуванском диму у затвореном простору. 

Високој изложености дуванском диму, а посебно на местима на којима пушење није забрањено - законски регулисано, доприноси и висока толеранција друштва према употреби дувана.

Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму усвојен је 2010. године и тим законом је забрањено пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу, док је у угоститељским објектима пушење и даље дозвољено.

Резултати истраживања која се редовно спроводе од 2010. године показују да је дошло до смањења изложености дуванском диму, посебно на местима која су регулисана законом.

Кључни резултати Истраживања о ефектима и ставовима у вези са Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму које је спроведено 2015. године су да је пушење дозвољено у свим просторијама у скоро половини домаћинстава у Србији, а тек у сваком десетом домаћинству пушење је дозвољено само на тераси.

Више од две трећине пунолетних грађана Србије, пушача и непушача, изложено је дуванском диму у својој кући 65 одсто, док је 75 одсто одраслих становника изложено дуванском диму у кући пријатеља.

Упркос забрани пушења, сваки пети одрасли грађанин Србије изложен је дуванском диму на радном месту, док је пет одсто становништва изложено дуванском диму у образовној установи.

Сваком другом пунолетном становнику смета изложеност дуванском диму на местима на које излазе, док 56 одсто становништва наводи да им смета изложеност дуванском диму на радном месту.

Дувански дим, који садржи више од 7.000 хемијских материја, од чега су преко 70 канцерогене материје, повезан је са оболевањем од малигних болести, са болестима срца и крвних судова и дисајних путева.

Потпуна забрана пушења, укључујући и угоститељске објекте, уведена је у већини европских земаља. Страх да ће то угрозити пословање угоститељима показао се као неоправдан јер је на пример у САД, Енглеској, Мађарској промет чак и порастао.