Амбасадор Мађарске отворио изложбу "Мађари у логорима СССР-а"

На отварању изложбе у градској библиотеци у Панчеву, отварајући изложбу амбасаде Мађарске Атила Пинтер је истакао да је та изложба посвећена сећању на Мађаре који су били заточеници у логорима гулага.

"Били су то Мађари који су постали жртве једног болесног ума, који је мислио да на темељу ропског рада изгради један режим који већ по својој суштини не може да функционише", рекао је Пинтер.

Како је навео амбасадор, изложба је припремљена са циљем да се негује успомена на жртве и да сви заинтересовани добију праву коректну слику о једном од најмрачнијих периода мађарске историје, као и да се овај трагичан период никада не понови.

Пинтер је рекао да су стотине и стотине мађарских држављана, војника и грађана за време и по завршетку Другог светског рата одведени у логоре гулага, као заробљеници војних снага и снага унутрашњих послова Совјетског савеза.

"Њихов број може бити изнеђу 700.000 и 850.000 што значи да је тиме био погођен сваки десети мађарски држављанин", рекао је амбасадор и навео да су у логор одведени претежно мушкарци.

Пинтер је навеода су пре Другог светског рата неки Мађари одведени у логоре Гулага, као и да је међу мађарским комунистима емигрантима било и оних који су веровали у комунизам и који су после 1939. по настанку мађарско-совјетске границе сматрали да их са друге стране чека бољи живот.

"Ако их је служила срећа, прелазак преко границе забрањен им је био само на шест година, а ако не, били су осуђивани због шпијунаже и одвођени у логоре гулага на 25 година", истакао је амбасадор.

Једва нешто више од половине одведених, рекао је Пинтер, њих око 450.000 - 500.000 се вратило кући, али десетинама година нису говорили о томе шта су преживели, јер би истина о механизмима тог система вређала убеђења тадашњег мађарског политичког руководства које је величало тај режим.

Амбасадор је додао и да је обавеза да говоримо о томе шта је више стотина Мађара преживело, да негујемо успомену на жртве из прошлости.

"Морамо да дижемо споменик нашим сународницима који су због свог порекла или вере нашли се у логотима комунизма, или су били одвођени, јер су се у лошем тренутку нашли на лошем месту", рекао је Пинтер.

На отварању изложбе посетиоцима се обратио и члан градског већа Панчева задужен за културу Немања Ротар.