Више од 3.400 жалби Шабићу у 2016.

Укупан број поднетих жалби је нешто мањи него 2015. године када их је примљено 3.817, док се број жалби због одбијања захтева за приступ информацијама повећао за 120, односно за 21,8 одсто.

Према подацима Канцеларије повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, медији су 2016. године поднели 353 жалбе, што је 31,7 одсто више него 2015. када су поднели 268 жалби.

Из Канцеларије наводе да од почетка рада те институције пре 12 година расте број жалби грађана и медија због одбацивања захтева за приступ информацијама од јавног значаја или такозваног ћутања институција када оне не дају одговор.

Према подацима те институције, укупан број жалби се удесетостручио од 2005. године када је поднето 345.

Предраг Благојевић из Независног удружења новинара Србије рекао је да "после дуге узлазне путање" у области приступа информацијама, "где је уз мање изузетке много тога функционисало прилично добро, у последњих неколико година утврђено је алармантно повећање броја озбиљних проблема".

"Показатељ тога је огромно повећање броја жалби које грађани шаљу поверенику због тога што представници власти одбијају да им доставе тражене информације или једноставно игноришу те захтеве", навео је Благојевић.

Благојевић је рекао да забрињава то што Влада не обезбеђује примену одлука Повереника и навео да, према подацима које је НУНС добио из Шабићевог кабинета, Влада није од 2004. године спровела ниједну његову одлуку.

"У таквој ситуацији излазимо из домена права и прелазимо у поље политике", рекао је Благојевић.

Изменама Закона о слободном приступу информацијама у мају 2010. године поверенику је омогућено да новчано казни сукцесивним казнама максималне укупне вредности од 200.000 динара одговорне за уксраћивање информација.

Повереник може да се, ако казна нема ефекта, обрати Влади да мерама принуде обезбеди извршење његовог решења.

Према његовим речима, очигледно је да државним институцијама, јавним предузећима и установама више "исплати" да плате велике новчане казне, него да спроведу одлуку повереника и грађанима доставе информације.

"Један од недостатака постојећег закона је то што чак и у случају када повереник изриче новчане казне, формално то плаћају институције, а не појединци који их воде. Тако заправо испада да казну за то што директор јавног предузећа крши закон плаћају грађани, порески обвезници. Треба дефинисати личну одговорност", закључио је Благојевић.