Колико су уметнине у Србији безбедне?

Уметност у Србији често није на цени, али крадљивци без грешке процене уметнине од којих би могли да зараде. Иако из Етнографског музеја у Београду, последњих 14 година, ништа није нелегално изнето, раније су нестајали предмети које је полиција ипак успевала да врати.

"У питању су најатрактивнији предмети, а то су накит и, наравно, оружје. Оно што се узима може да прође на том тржишту и званичном и незваничном, пре свега тржишту антиквитета. И то јесу предмети за које то тржиште, када је у питању Етнографски музеј, показује посебну пријемчивост", објашњава Мирјана Менковић из Етнографског музеја. 

Крадени предмети прелазе дуг пут од лопова до купца. Углавном се прво нуде антикварима, галеристима и јувелирима. А и они их све ређе купују.

"Није ни мало лако с обзиром на то да су то ствари за које се зна да су постојале и где су биле и мислим да их је тешко пласирати и продати, треба храбрости за то. Можда евентуално негде у иностранству. Ја као галериста никада не бих примила нешто што би ми било сумњиво и чему не знам порекло", каже антиквар Душица Шелендић.

Управо је порекло гарант безбедности уметнине. Ни камере ни чувари не штите предмет као документација, тврде упућени.

"И онда више ви немате никакве опасности за тај предмет. Ако сте навели грамажу, величину, материјал од ког је направљен и још имате фотографију, Интерпол ће га јурити до судњега дана. А кад год се нађе враћа се власнику, дакле не застарева", истиче историчар уметности Никола Кусовац.

Црно тржиште уметнинама у Србији, како тврде познаваоци, готово да не постоји. А примери слика вредних десетине милиона евра које су из светских музеја завршиле у Србији, један је од доказа да се од крадене робе уместо новца чешће заради затворска казна.