Хумани Пожежани праве собу и купатило за Стевана

У старој, трошној кући од тридесет квадрата одраста једанаестогодишњи Стеван Милић. Собу од четрнаест квадрата дели са мајком. Лети се купа напољу, што је зими немогуће, а вршњаци у школи за то немају разумевања.

"Зову ме 'смрдо', 'буђави', избацују ме из учионице, бацају ми књиге. Немам баш услове за купање, зато што немам купатило и топле воде. Имам топле воде, али не могу да се окупам напољу, зато што је хладно", каже Стеван.

Топла вода на шпорету служи да се загреје соба, а дрва понестаје. Живе од социјалне помоћи и народне кухиње, а живот у сиромаштву на селу најтежи је зими, јер нема сезонских послова.

"Радим када ме неко зове. Пре гледам да Стевану донесем хране, него да буде у новцу", каже Стеванова мајка Светлана.

Иако нису тражили помоћ, она је стигла баш када је требало. Акцију је путем Фејсбука покренула Маја Диковић, која је током вожње протеклих ледених дана, бесплатно довезла дечака до куће. Њен апел за помоћ за само два дана уродио је плодом.

"Пошто још нема купатило, да може да дође код било кога од нас да се окупа. Купили смо му црне кесе, да може унутра да ставља ствари које упрља у школи. Једном седмично ће једна од нас долазити, узети то, опрати код куће, осушити и вратити дечаку", каже Маја Диковић, таксиста из Пожеге.

Акцију Пожежана подржали су и Ужичани, па ће Стеван добити нову собу, купатило и све што треба за пристојан живот.

"Кренућемо почетком фебруара, да видимо прво, ако будемо могли да обезбедимо за Стевана и његову мајку принудни смештај, док ми будемо радили. За месец дана може све унутра да се уради", каже Бојан Савић, молер из Пожеге.

Хумани Пожежани одлучили су да помоћ прикупе не у новцу, већ искључиво у материјалима и роби. Одзив их је мотивисао да размишљају да помогну и другој угроженој деци у Пожеги и суседним општинама.