Главобоља због обрачуна накнаде за незапослене

Више од деценије Душан Ескић радио је као продавац ауто-делова. Оставши без посла пријавио се за надокнаду за незапослене која се од 2012. године обрачунава по новој методи.

"Не знам како они то израчунавају. Мислим да би неко требало озбиљно да се позабави тим питањем па да се види. Знате, нико не остаје без посла зато што хоће", рекао је Ескић.

Упркос томе што су обрачун накнаде радили по обавезујућем налогу ревизора, првостепени и другостепени судови масовно доносе одлуке у корист незапослених, кажу у Националној служби запошљавања.

"То у коначном збиру даје једну минималну разлику од можда 1.000 динара по кориснику, што је безазлено у односу на тако велики број судских спорова, и у односу на енормне трошкове који се издвајају за адвокатске услуге и услуге вештака", каже Зоран Мартиновић, директор Националне службе запошљавања.

После прве контроле рада Националне службе запошљавања у 2011. години ревизори су утврдили да је у 2010. обрачун накнада рађен на основу нето минималне зараде.

"Не минималну зараду како је то прописано законом - зарада плус порези и доприноси и из таквог начина обрачуна се дошло до тога да је незапосленим лицима исплаћивана новчана надокнада у износу који је већи од 12,5 одсто", каже Радулка Урошевић из Државне ревизорске институције.

Само у 2010. буџет је оштећен милијарду и 300 милиона динара а ревизор је поднео кривичне пријаве против одговорних. Нико до сада није сносио одговорност, а од незапослених није тражен повраћај новца.

На захтев Основних судова у Аранђеловцу, Пријепољу, Нишу и Смедереву, Грађанско одељење Врховног касационог суда покренуло је поступак за решење спорног правног питања. Иако Национална служба запошљавања свакодневно губи спорове о исплати надокнаде, ни после две седнице Врховног касационог суда у децембру прошле године, није одлучено ко је у праву.