Године нису препрека за снове

Мајка и син - апсолвенти на Шумарском факултету. Милошу је дуго требало да се прилагоди да ће са мамом делити студентску клупу, друштво, књиге.

"Тада кад сам уписивао нисам могао да видим добре ствари свега тога, сада могу, не бих их никад наглас рекао. Може се рећи да је корисна ствар, макар у том смислу што сам увек свестан својих обеавеза и не могу никад да је лажем", објашњава Милош Радуловић.

Ни њихова околина није била благонаклона. Ипак, преовладала је Наташина амбиција да оставари жељу из мадости и упише дизајн.

"Мени је доста значило, верујем да је и њему. Било је проблема, али временом смо то превазишли", наводи Наташа Радуловић.

Уредне белешке увеле су је у Милошево друштво. Открива да је већ у првим недељама добила надимак - госпођа Кева.

"Тај надимак као надимак баш ми не прија, али прихватила сам га и они су мене прихватили", наглашава Наташа.

Професорка Шумарског факултета Марија Ђурковић каже да Наташа може дати мотив особама њених година да никад није касно.

"То је свакако позитиван подстрек свим осталима, поготово особама како да кажем у њеним годинама, који шаљу веома добру поруку да практично никад није касно и да године и време никад нису проблем када се нешто стварно жели", напомиње професорка Ђурковић.

Да године нису препрека за снове потврђује и Светлана Внучец. У шездесет другој завршава четврту годину на одсеку за оргуље Факултета музичких уметности. Ова Београђанка иза себе већ има једну диплому, 35 година рада у просвети и 30 година музицирања у цркви.

"Имам утисак да никад нисам ни отишла. Ја сам тај тренутак пронашла оног тренутка када сам завршила радни век. Стварно се осећам као студент, односно као неко ко треба да учи", каже Светлана.

Они који су спремни да без обзира на године крену испочетка, лакше ће се носити и са потешкоћама које носи старење.

"Када човек не изгуби самопоуздање наравно да он може да учи и у позним годинама не само до 60, него чак и у 70 и 80 година да почну неку нову активност. Важно је то за њих, јер они тиме предупређују разне болести, предупређују депресију која је доста честа и која прати старост", сматра Надежда Сатарић из Удружења "Снага пријатељства - Амитy"

За бригу о депресији Светлана нема времена.

"После четврте године иде мастер, иза мастера иду студије усавршавања, ако све то физички издржим, ако ми здравље то дозволи, ја ћу ићи до краја", закључује Светлана.