Патријарх Иринеј о односу Хрвата и Срба

"Радујем се иницијативи премијера Вучића за решавање проблема и даљи напредак места у Србији у којима живи хрватска мањина. Радујем се и томе што ће ученици хрватске народности ускоро имати на матерњем језику и преостале уџбенике који су досад недостајали. Подржавам такво деловање и радујем се сваком напретку наших суграђана Хрвата у Србији", рекао је патријарх Јутарњем листу.

Угледни хрватски новинар и теолог Драго Пилсел за интервјуу са патријархом српским каже да је био све осим “протоколарно чаврљање” и цитира поруку Иринеја да је Бог свима нама Отац и да у Србији нема грађана првог и другог реда.

"Надам се да ће ускоро тако бити и у Хрватској: да ће бити решени проблеми избеглих и прогнаних, да неће бити разбијања ћириличних плоча, да ће престати претње, шиканирања и обесвећивање православних храмова погрдним натписима и срамним словом 'У' на зидовима храмова. Очекујемо и гласно залагање наше у Христу браће, хрватских бискупа,

за све ово. Тада ће свима бити лакше, а односи ће бити бољи", каже патријарх српски.
Упитан како процењује квалитет односа Србије и Хрватске, Патријарх каже да верује миру, којем теже наше две државе, упркос искушењима и оптерећенима историјским и савременим.

"Сви им морамо помоћи. На епископима обеју цркава је велика одговорност. Неки је можда не схватају у довољној мери", рекао је патријарх СПЦ.

На питање шта још могу учинити прваци цркава у Србији и Хрватској, патријарх Иринеј каже да су неозбиљне приче појединих хрватских бискупа да процес Степинчеве канонизације тече нормално, без обзира на рад Комисије, коју сматрају минорном.

Јасно му је, каже, да за њих он и СПЦ нису ауторитет, али сматра да би им папа Фрања, под чијом окриљем је формирана мешовита комисија двеју цркава која треба да донесе суд о животу и делу Алојзија Степинца, требало да буде ауторитет и то, како је навео, коначни.

Он је, наиме, указао на договор да се о тој теми јавно не говори све док траје заседање мешовите комисије.

"По окончању рада комисије, коначну одлуку ће донети папа Фрањо. Она, каква год да буде, католике ће обвезивати, а православни ће њоме бити или задовољни или незадовољни", рекао је патријарх.

Прецизирајући своју поруку да “ако једни другима не опростимо, неће се ни нама опростити, а ако осуђујемо, већ смо ми сами осуђени”, патријарх српски подвлачи да је праштање императив нашег хришћанског живота.

Али да би оно било могуће, каже, потребно је да, "као најдрагоцјенији аманет који нам је Христос оставио, у својим срцима негујемо љубав и да је делимо са ближњима, али и са онима који у нама не препознају пријатеље".

Упитан да коментарише оптужбе реиса Исламске зједнице у БиХ Хусеина Кавазовића да СПЦ подстиче национализам и шити доказане ратне злочинце, патријарх Иринеј каже да је био зачуђен жестином и неодмереношћу реисових речи.

Ипак, више га је, признаје, изненадило, чак и запањило реаговање кардинала Пуљића на његове поруке са обележавања Дана РС 2016. године у Бањалуци.

Кавазовић је, наиме, оптужио летос СПЦ “да својим деловањем подстиче национализам и штити доказане ратне злочинце, што отежава могућност суживота и изградње стабилних односа у БиХ”.

Патријарх каже да не познаје Кавазовића који, како је рекао, нема никакве контакте са Светим Синодом СПЦ.

"Очигледно, погрешно сам сматрао да епоха Мустафе Церића представља прошлост. Зато нисам желио да на његове крајње нетрпељиве и неправичне изјаве да реагујем - ни лично, ни синодски, ни на нивоу наше Информативне службе", навео је патријарх.

Додао је да речи које оптужују, упирање прста према суседу, не доноси никоме ништа добро о да их се зато треба чувати.

"Не дао Бог да речи верских лидера буду изговор за нова насиља и нове несреће", рекао је патријарх прецизирајући да у његовој намери није да јавно полемише о тако тешким оптужббама.

Патријарх је позвао све да погледају истини у очи како би сагледали да протекли рат ниједној страни није донео добро, али је истакао да ни страдања у миру нису престала.