Прослава Светог Николе у Приштини

Два пута годишње, у делимично обновљеној православној цркви у Приштини празнична је, атмосфера. На зимског и летњег Светог Николу. На литургији је више верника него што је у Приштини тренутно Срба. Долазе расељени. Данас их је било и из Ђаковице.

"Ми смо данас донели колач у име свих расељених Срба. Тај колач је нада у повратак. Догодине ову славу Свети Никола дочекујемо са својим кућама и са својим кућама и да верујемо у нову будућност", каже председник Удружења расељених из Ђаковице Ђокица Станојевић.

Стање у Приштини међутим не улива веру да у будућности може да има места за Србе.

Благуна и Илија Трајковић су до погрома 2004. године живели у својој кући, неколико десетина метара од Цркве светог Николе. Куће и двориште су им претворене у сметлиште.

"Али, на велику жалост немаш ни коме да се похвалиш ни коме да се пожалиш. У општини кажу да је то много компликован случај за Приштину и још ништа нисмо решавали", каже Илија Трајковић, расељен из Приштине.

"Сада смо у Лапљем Селу, ту смо добили стан, а били смо седам и по година контејнеру у Воћару. Доста смо се измучили, али Боже мој, уз Божју помоћ ништа није тешко", каже Благуна Трајковић, расељена из Приштине.

У цркви у Приштини радују се сваком окупљању верника, али не и односу градских власти према православној цркви.

"И наша је дужност не да ћутимо, него да свима кажемо како данас поступају институције владе и овог града према СПЦ и овом једином храму у овом граду. Имамо још један храм који смо започели, не дозвољавају ни да уђемо у њега а камоли да га обновимо", каже Владика Теодосије.

И у цркви, попут расељених, овде муку муче са узурпацијом имања. Косовска агенција за борбу против корупције годинама цркви не плаћа кирију за коришћење њене зграде и имања. Црква нема механизам да спречи ову узурпацију.