Да ли на факултетима има места за дуално образовање?

Од сарадника до специјалиста и јуниор планера за две године напредовали су млади дипломци. У просеку посао су тражили годину и по, а учествовање у пројектима и пракса још док су били на факултету помогли су им да се брже запосле.

"Кренула сам као практикант и после шест месеци отворила се ова прилика запошљавања млађих од 30 година. Мени је пре свега значило да сама себи дефинишем шта бих ја хтела у животу да радим", истиче Тамара Ђурић.

"Овде сам годину и пет месеци. Пролазио сам кроз различите секторе ланца снабдевања, у сваком од њих имао сам прилику да се боље упознам са свим оним активностима како бисмо своје купце што боље снабдевали", каже Милош Масловарић.

Тамара и Милош су међу онима који су посао добили у оквиру глобалне иницијативе запошљавања у светској компанији. За три године колико траје у Европи запослило се више од 18.000 младих, код нас у региону њих 112. Организован је програм усавршавања, пракса и у иностранству.

"Велика је корист када имате неког ко је млад и жељан знања, а ви то знање имате и хоћете да им пружите, да направите развојни план за њих, који би их пратио током каријере, јер практично обликујете особу и научите их свим вештинама потребним за даљи рад", објашњава Јована Узелац, директорка људских ресурса "Нестле адријатик".

За дуално образовање неретко мислимо да има места само у средњим школама. Али примењују га и факултети. Факултет организационих наука има више од 700 уговора са предузећима и студентску праксу већ десет година.

Новосадски факултет направио је 110 тзв. спин оф компанија које су основали професори и студенти. Неке од њих имају 800 запослених.

"Студенстки пројекти су, такође, значајан вид дуалног образовања и ту имамо пример Електротехничког факултета који са предузећима реализује иновативне пројекте, концепте, развој иновација, тако да су њихови студенти већ по завршетку студија спремни за улазак на тржиште рада и за оснивање сопствених компанија", наглашава проф. др Весна Мандић, помоћница министра просвете.

Технички факултети постају пример и за друге.

"Покушаћемо да као Министарство покренемо иницијативе и да подстакнемо факултете да уреде праксу, јер је начин организације праксе најважнији, како би бољитак од праксе имала и предузећа и факултети", наводи Мандићева.

Већ у наредној години, у Министарству најављују формирање тимова који ће бити да задужени да добру праксу са једног факултета преселе на друге. Биће и других мотивација, тврде. Зато се већ ради и на предлозима измена Закона о високом образовању.