Може ли обавезно осигурање да буде решење за штету од непогода

Прву полису "Европа РЕ", која покрива искључиво штете од земљотреса и поплава, купила је породица из Обреновца. Две године касније, само неколико стотина грађана има такво осигурање, а интересовање расте тек са опасношћу од таквих догађаја.

"Имали смо искуство да је у марту, када су почеле поплаве, велики број људи био заинтересован, посебно у Обреновцу, када је у неколико дана закључен већи број полиса него у целој претходној години", наводи Лидија Васић из осигурања "Енергопројект гарант".

Реч је о полиси иза које стоји реосигуравајућа кућа основана новцем влада земаља Југоисточне Европе, а намењена је првенствено грађанству. За сада је у Србији продаје само једна осигуравајућа кућа. У просеку, за стан од 50 квадрата могуће је обезбедити покриће штете до 50.000 евра, уплатом од 50 евра годишње.

После највећих поплава у региону, осигурања су исплатила 100 милиона долара одштете, што је свега четири одсто укупних штета. Међутим, у Србији је и тај проценат био упола мањи.

Да ли би обавезна полиса осигурања имовине, уз нижу уплату и мање покриће, била добро решење? Ни осигуравајуће куће нису сагласне.

"Тренутно би то могло да се протумачи као индиректна таксација становништва, те би увођење обавезности осигурања довело до неких можда негативних ефеката", напомиње Катарина Вучетић из осигурања "Миленијум".

"То би могло, ако је изводљиво, да има вишеструко користан значај. С једне стране, држава би значајно смањила издатке у случају елементарних непогода, грађани би били боље заштићени и генерално би омасовили осигурање", указује Иван Грујић, представник компаније "ДДОР Нови Сад".

Однедавно експерткиња Уједињених нација на програму осигурања од поплава, професорка Економског факултета у Београду, сматра да мора да се иде ка неком виду обавезности.

"Код обавезности држава мора да одигра кључну улогу и то је битно за државу да растерети буџет. Решење је веома једноставно – да се формира пул осигуравајућих компанија, најјачих осигуравајућих компанија које имају финансијске капацитете да прихвате ризике катастрофалних непогода", истиче проф. Јелена Кочовић са Економског факултета у Београду.

Према методологији водећих реосигуравача, катастрофалном природном непогодом сматра се она у којој је погинуло најмање 20 или повређено више од 50 људи. Затим, ако без крова над главом остане 2.000 становника, или је укупна штета већа од 96 милиона долара.

Број таквих непогода у свету расте темпом од шест одсто годишње.