Српски и хрватски ратни ветеран сада за преговарачким столом

О томе пише хрватски новинар Драго Хедл, у тексту који је данас објављен на хрватском порталу Телеграм, наводећи да је идеја да се српски и хрватски ратни ветерани сретну и разговарају, како би решили оно што њиховим државама није успело, потекла од редакције београдског недељника НИН.

Милошевић, данас 53-годишњак, први пут се телефоном чуо са Клемом пре неколико месеци, а тај разговор данас описује као уштогљен, али пристојан.

Други разговор је био много бољи, трећи још бољи, а сада разговарају као добри познаници, као особе које имају заједницки циљ: да бивши ратници, сада када је рат одавно завршен, помогну у ономе у чему могу.

Милошевић је предложио да лично подстакне рад међувладиних комисија за погинуле и нестале и да од начелника Генералштаба Војске Србије Љубише Диковића затражи карте минских поља које је у Хрватској постављала бивша ЈНА.

"Зашто да гину ваши људи, као неки дан онај пиротехничар, или неки сељак који оре њиву па страда од мине. Рат је завршен, да, био је страшан и крвав и знам колико је зла оставио. Наше је да се боримо да таквог рата никада више не буде", каже Милошевић.

Поручује да, у име највећег удружења српских ветерана на чијем је челу, жели да пружи руку помирења и помоћи да се последице тог рата, оне које је могуће, лакше преболе.

"Знам да никоме не можемо вратити погинулог сина, оца или супруга, али можемо помоћи породицама које трагају за својим несталима, а ни данас не знају где су њихови посмртни остаци", додаје српски ратни ветеран.

Удружење српских ратних ветерана, које броји око 60.000 чланова, како Милошевић наводи, има подршку власти у Србији, а жели да се успоставе добри односи са ветеранским удружењима у Хрватској и Милошевићу пружа снажну подршку у његовим залагањима.

И Милошевићево и Клемово удружење свесни су да задатак којег су се прихватили није лак, али сматрају да тај пут може помоћи да се лакше реше неке ствари које и данас, у односима Хрватске и Србије, представљају препреку у успостављању добросуседских односа.

"Наше је да притискамо комисије за нестале да раде свој посао, да им сваки дан куцамо на врата и питамо што су урадили, какве кораке предузимају да се тај проблем реши", истиче Милошевић, напомињући да исто тако жели да сви који су починили злоцине, на обе стране, буду кажњени.

Каже да су сви који су у рату учествовали - који су у њега ушли на овај или онај начин или били гурнути - платили цену тог рата, свако на свој начин.

"Ми кажемо: рат се завршио и хајде да покушамо да ублажимо страхоте које је начинио, учинићемо добро за своје народе. То је смисао оног што радимо", закључује Милошевић, који се као 28-годишњак из Београда одазвао позиву тадашње ЈНА на мобилизацију мислећи да иде да брани Југославију, а по доласку на ратиште схватио да "то баш и није тако".