За ЕП Србија позитиван играч у мигрантској кризи

Политика отворених граница Србије, њен политички дискурс и став јавности према избеглицама оцењују се као пријатељски, наводи се у документу "Улога Србије у мигрантској кризи" аналитичарке у ЕП Велине Лилианове.

У извештају се истиче да је огроман број миграната који је 2015. прошао преко Западног Балкана на путу ка ЕУ представљао изазов и за чланице ЕУ и за кандидате на њиховој рути, посебно Србију и Македонију.

Иако је Србија углавном имала улогу транзитне земље, прилив миграната био је хуманитарни и финансијски терет за систем азила земље.

У ситуацији непостојања координисаног приступа ЕУ мигрантској кризи, неке земље прибегле су унилатералним мерама, попут увођења граничних контрола или подизања ограда, и тензије са суседима су порасле.

Србија је у тим условима морала да се прилагоди краткорочним мерама и одговори најбоље што може.

Истовремено је након споразума ЕУ-Турска из марта број захтева за азил у Србији повећан, што је представљало додатно оптерећење.

Србија, кандидат за ЕУ од 2012, у контексту кризе деловала је као партнер ЕУ привржен сарадњи и регионалној стабилности, оцењује се у извештају аналитичарке ЕП и додаје да је ЕУ, са своје стране, пружила Србији техничку, хуманитарну и финансијску подршку и похвалила њен позитиван приступ мигрантској кризи.

Како се даље наводи, Србија се отварајући поглавље 24 у преговорима са ЕУ у јулу 2016. обавезала на усклађивање са Унијом у домену правде, слободе и безбедности. У оквиру тог поглавља Србија треба да се усклади и по питањима азила и миграција.

Законодавство о азилу делимично усаглашено 

У Акционом плану за поглавље 24 наводи се да је законодавство о азилу Србије делимично усаглашено са правним тековинама ЕУ и истичу се области за постепене реформе.

Од Србије се очекује да развије механизам раног упозоравања, припремљености и управљања кризом, усвоји нови закон о азилу, повећа капацитет службе за рад на захтевима за азил и повећа националне капацитете за смештај.

Нови закон о азилу, поред осталог, треба да укључи третирање изражавања намере да се тражи азил као захтева за азил, обезбеђење приступа азилу одбијеним тражиоцима азила који не могу да се врате у сигурну трећу земљу, поштовање рокова, преиспитивање концепта "сигурне треће земље" и обезбеђење приступа тржишту рада.

Када је реч о миграцијама, планиране мере укључују анализе недостатака правних, институционалних, техничких и других потреба, измене Кривичног законика и других релевантних закона, закључење споразума о реадмисији са још неким земљама, постизање споразума са Косовом и решавање проблема кријумчарења миграната.

Такође су потребна унапређења на пољу пружања информација, бесплатне правне помоћи и психолошке и језичке подршке.

Све те мере, оценила је Лилианова, представљају само део планираних реформи и очекује се да њихова примена буде веома скупа, те је Србији потребна подршка споља. Како је додала, ЕУ, главни донор Србије, обезбеђује средства кроз инструмент претпиступне помоћи (ИПА).

Истовремено су пред ЕУ и пред Србијом нови изазови, с обзиром да прилив миграната, иако мањи, није заустављен, да се појављују нове мигрантске руте и да мигрантска криза, која је тренутно пригушена, може поново да се распламса.

Србија, како наводи аналитичрака ЕП, треба да настави да гарантује сигуран и законски пролаз мигрантима у транзиту и повећа капацитете за пријем отварањем нових центара.

Истовремено, а како би испунила критеријуме из поглавља 24, Србија треба да споводи планиране реформе паралелно са решавањем непосредних потреба.