Међународни конгрес гинеколога, нове методе превенције и лечења

У последњих 15 година, број жена које прво дете добију између 30. и 39. године удвостручио се, док је број оних које рађају после 40. утростручен. Струка поручује: касно рађање доноси ризике и за мајку и за дете. Ипак, медицина је напредовала, па сада трудноћу изнесу и жене које због одређених здравствених проблема то раније нису могле.

"Посвећеност човеку као целини, не само гинекологији, не само ужа област, већ треба гледати човека као целину, поштовати све оне протоколе медицине, али имати индивидулани приступ и емпатију према човеку. Онда се може много добити", објашњава проф. др Мирослава Гојнић, са Клинике за гинекологију и акушерство КЦС.

Проф. Хамид Рушван из Федерације гинеколога истиче да на трудноћу утиче и исхрана.

"У појединим земљама у Азији жене су неухрањене, у Африци нпр. свака друга има анемију, у Америци је све више гојазних а због високог притиска, шећера или масноћа теже је и затруднети. Ако уносимо више минерала и витамина, то ће допринети да жена буде здравија, да има здраву трудноћу и роди здраво дете", наводи проф. Хамид Рушван.

Једна од најчешћих хромозомских аномалија која се јавља због старије доби мајке, јесте Даунов синдром. Ризик код млађих жена је један на 1.250, а за 35-годишњу жену тај однос је један према 378.

"Сада имамо тестове који се раде скоро на самом почетку трудноће, и нису инвазивни, раде се из крви, а откривају многобројне болести, наследне и ретке. Свака жена старија од 35 година требало би да прође одређене тестове", објашњава проф. др Хунг Буи, са Каролинска универзитета у Шведској.

Проф. др Мирослава Гојнић, са клинике за гинекологију и акушерство КЦС истиче да је главни циљ рађање здравог детета.

"Нове тековине медицине говоре да то фетално програмирање, аутизам, депресија, психолошка стања, неуролошка обољења, а највише обољења кардиоваскуларног апарата, се у великој мери могу спречити", наводи Гојнићева.

Проф. Ћyи Лонг Ли из Тајвана објашњава да је медицина направила велики искорак и у хирургији, односно лапароскопској и ендоскопској хирургији.

"Имамо нове технике, које више нису инвазивне, којима долазимо и до плода у стомаку, помажемо и трудницама, али и женама које још нису рађале", наводи Ли.

Осамнаести Симпозијум Удружења гинеколога, акушера и опстетичара окупио је најпознатија имена у тој области, из земље, региона, света а свечано су га отворили министри здравља Србије и Црне Горе.

"Чули смо доста тога о употреби стем матичних ћелија, раном откривању хипертензије у трудноћи, о новим техникама лапароскоске хирургији, поготово у лечењу малигних болести. Чули смо доста о биолошкој терапији и о могућностима терапије БРКА мутираним карциномом. Дакле, много тога има новога и много тога се већ примењује али свакако ради се на усавршавању и примени нових знања", истиче проф. др Александар Стефановић, председник Удружења гинеколога, акушера и опстетичара.

Симпозијуму је присуствовало више од 450 лекара, а предавања имало 70 најпризнатијих стручњака. Следеће године окупљају се у Републици Српској.