Хелсиншки одбор: Учвршћивање конзервативног блока

Медији истовремено, како се наводи у том документу, оживљавају негативне стереотипе о суседима, дистанцирају Србију од НАТО и САД, а заговарају савез са Русијом на војним, антитржишним и православним основама.

Иду ли ствари у Србији превише у десно, питање је које се намеће на основу извештаја Хелсиншког одбора, имајући у виду и оцене о осталим сегментима српског друштва.

У том документу се такође оцењује да је у току процес учвршћивања конзервативног блока, који обухвата политичке странке, академске кругове, Српску православну цркву, универзитете, тајкуне и медије.

Све то, уз дуго чекање пред бриселским вратима може да доведе Србију у ћорсокак, те до одлагања њене европске будућности, један је од закључака Извештаја о људским правима у 2015. Хелсиншког одбора.

Како се наводи у извештају, позиција "седења на две столице" постаје све неудобнија и несигурнија за Србију, с обзиром да се на Балкану сударају интереси више актера - Русије, Европске уније, Сједињених Америчких Држава и, однедавно Турске.

Спољнополитичка амбивалентност, у виду политике војне неутралности, или "одржавања равнотеже" ствара сумњу, тврди Хелсиншки одбор, код обе стране, из чега следи све јачи притисак на нашу земљу.

То се у све драстичнијој форми прелама на унутрашњој сцени, што показује податак да је евроентузијазам међу грађанима, како наводи Хелсиншки одбор, на најнижој тачки од пада режима Слободана Милошевића, и то у тренутку кад приближавање Европској унији отварањем првих преговарачких поглавља добија и званичну форму.

Руска офанзива меке моћи којој је Србија изложена у културној, научној и, нарочито медијској сфери капитализовала се у јачању проруских осећаја у најширим сегментима друштва.

Закључак је и да се дуго чекање пред бриселским вратима, са неизвесним крајњим исходом, негативно одражава на својевремени евроатлански ентузијазам земаља Западног Балкана.

Подршка јавног мњења чланству у ЕУ опада, јер се Брисел све више показује "као користан, али не увек поуздан партнер".

Хелсиншки одбор додаје и да преговори са ЕУ захтевају мобилизацију свих делова друштва, док се посебно истиче неопходност да се високошколске институције, посебно Београдски универзитет, укључе у мобилизацију младих људи за ту опцију и на тај начин допринесу заустављању одлива младих кадрова.

Требало би и да се подстакне Универзитет да младој академској јавности приближи европске вредности не само у оквиру наставног програма, већ и другим активностима, али и интезивирати размену младих унутар региона, али и унутар ЕУ.

"С обзиром да европска перспектива Србије зависи од примене Бриселског споразума неопходно је да се интензивира његово спровођење у свим договореним сегментима", наводи се у извештају.

Влада мора преговоре о приступању ЕУ учинити што транспарентијим, посебно у областима које су предмет највеће манипулације, наводи се у извештају и додаје да је потребно покренути дијалог о томе шта чланство у ЕУ значи и које су вредности на којима ЕУ почива.

"Улога медија је у томе кључна. Њихов негативни однос према реформама, а тиме и ЕУ, до сада се у значајној мери рефлектовао на став јавности. Електронски медији, поготово јавни сервиси, могу значајно утицати на промену става", закључује се у извештају.