Времеплов (6. јул 2016)

Војвода српске војске Живојин Мишић, један од најбрилијантнијих војсковођа Првог светског рата, рођен је на даншњи дана 1855. године. Образовао се у Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи. На Војној академији у Београду од 1898. до 1904. предавао је стратегију. У српско-турским ратовима, од 1876. до 1878. и 1885, командовао је батаљоном. Пензионисан је 1904, због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима, који су 1903. убили краља Александра Обреновића. После аустроугаске анексије Босне и Херцеговине активиран је 1909, на захтев начелника Главног генералштаба војводе Радомира Путника и постављен за његовог помоћника. У Првом балканском рату исказао се као сјајан стратег, један од најзаслужнијих за победу у Кумановској бици 1912. У Балканским ратовима и на почетку Првог светског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде. На сопствену молбу 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије. Повративши јој пољуљани морал, изузетним тактичким потезима, успео је да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка била је сукоб 300.000 аустроугарских војника са 120.000 српских војника. За бриљантну стратегију којом је тада надмудрио аустроугарску команду унапређен је у чин војводе.

Позната мексичка сликарка Фрида Кало Калдерон рођена је 6. јула 1907. године. Рођена је као Магдалена Кармен Фрида Кало и Калдерон у Кохоакану, који је у то време био мало предграђе града Мексика. Била је запажена по својој нуобичајној појави, јако наглашеним обрвама и танким брчићима које није уклањала. Сликајући сопствена искуства, њени радови су често били шокантни у приказима бола и тешког живота жена. Чак 55 од њене 143 слике су аутопортрети, који садрже лични симболизам. Била је под утицајем аутохтоне мексичке културе, чије је виђење сликала јаким бојама, мешавином реализма и симболизма. Њене слике су привукле пажњу сликара Дијега Ривере, за кога се касније и удала. Била је активни присталица комунизма. Сматра се да је била у вези са Лавом Троцким, кога су совјетски агенти убили у Мексику 1940. године. После смрти Троцког, Фрида га се одриче и постаје стаљиниста-антиреволуционар.

1415. - Јан Хус, чешки верски и просветни реформатор и ректор Карловог универзитета у Прагу, спаљен на ломачи
(Хусинц, 1371 - Костанц, 06. 07. 1415)

1533. - Умро Лудовико Ариосто, италијански књижевник
(Ређо Емилија, 08. 09. 1474 - Ферара, 06. 07. 1533)

1838. - Рођен Ватрослав Јагић, историчар књижевности и књижевни критичар
(Вараждин, 06. 07. 1838 - Беч, 05. 08. 1923)

1859. - Рођен Вернер фон Хајденстам, шведски књижевник, нобеловац
(Олсхамер, 06. 07. 1859 - Евралид, 20. 05. 1940)

1885. - Француски биолог и хемичар Луј Пастер први пут успешно применио вакцину против беснила на људском бићу, пацијенту Јозефу Мајстеру

1893. - Умро Ги де Мопасан, француски књижевник
(Турвил, 05. 08. 1850 - Отеј, 06. 07. 1893)

1909. - Рођен Андреј Громико, совјетски политичар и дипломата, министар иностраних послова СССР-а
(Минск, 06. 07. 1909 - Москва, 02. 07. 1989)

1927. - Рођена Џенет Ли, америчка филмска глумица, добитница "Оскар"-а
(Мерсд, 06. 07. 1927 - Лос Анђелес, 04. 10. 2004)

1937. - Погинуо Благоје Паровић, револуционар, шпански борац
(Београд, 25. 03. 1903 - Брунета, 06. 07. 1937)

1937. - Рођен Владимир Ашкенази, руски пијаниста и диригент
(Горки, 06. 07. 1937)

1946. - Рођен Силвестер Сталоне, амерички филмски глумац, режисер и сценариста, добитник "Оскар"-а
(Њујорк, 06. 07. 1946)

1962. - Умро Виљем Фокнер, амерички књижевник, нобеловац
(Њу Албани, 25. 09. 1897 - Оксфорд, 06. 07. 1962)

1971. - Умро Луис Армстронг, амерички певач и џез - трубач
(Њу Орлеанс, 04. 07. 1900 - Њујорк, 06. 07. 1971)

2000. - Умро Лазар Колишевски, политичар и државник, председник Председништва СФРЈ, народни херој
(Свети Никола, 12. 02. 1914 - Скопље, 06. 07. 2000)

2004. - Умро Томас Клестил, аустријски политичар и државник, председник Аустрије
(Беч, 04. 11. 1932 - Беч, 06. 07. 2004)

2005. - Умро Клод Симон, француски књижевник, нобеловац
(Антананариво/Тананарив, 10. 10. 1913 - Париз, 06. 07. 2005)

2008. - Умрла Олга Бручи, оперска певачица, првакиња Опере Српског народног позоришта у Новом Саду
(Прелог, 1923 - Пореч, 06. 07. 2008)

2011. - Умро Јосеф Сук, чешки виолиниста, праунук композитора Антоњина Дворжака
(Праг, 08. 08. 1929 - Праг, 06. 07. 2011)