Амфилохије: СПЦ није издала Руску цркву

Анфилохије је гостујући у емисији "Жива истина" на телевизији Атлас, први пут након Сабора десет православних цркава на Криту, који је одржан у другој половини јуна, истакао и да би требало питати историчаре да ли "СПЦ има томосе из 1219. године".

Митрополит је негирао и да је СПЦ претрчала у табор "јелинских цркава", те истакао да је напротив СПЦ правилно одлучила да буде присутна на Криту и да је, како је рекао, одиграла историјску улогу ради превазилажења неспоразума Москве и Цариграда.

Тврди и да је на Криту стављена тачка на узимање и давање аутокефалности за 14 православних цркава.

Подгоричка Побједа, међутим, пише да ће Руска црква демантовати митрополита Амфилохија.

"Антиохијска патријаршија не признаје статус Светога и Великога Сабора за недавно одржани скуп 10 помесних цркава на Криту, већ га третира само као 'припремно саветовање' будућег Свеправославнога Сабора, чије место и време одржавања није ни утврђено", јавила је грчка Ромфеа, а пренела је Побједа.

Антиохијска патри­јаршија, пише лист, једна је од најстаријих цр­кава, окупља око два милиона православних Арапа у Сирији и дијаспори - била је друга од укупно четири позване цркве које су одбиле да учествују, ка­ко је најављивано, у најзначај­нијем скупу православља у новијој историји.

У њеном и одсуству Бугарске, Грузијске и Руске цркве, на Криту је усво­јено укупно шест докумената и Посланица, пише лист.

Подгорички радио Антена М јавио је да је Свеправославни сабор на Криту припреман да успостави пуно јединство унутар православног света, а да се испоставило да се продубио раздор и дао контуре за формирање „московског“ и „цариградског блока“.

Око четири петине православних верника и архијереја, како преноси радио Антена М, нису имале представнике на Сабору, због недоласка Руске, Бугарске, Грузијске и Антиохијске цркве.

Иако се, наводи овај радио, веровало да ће СПЦ чврсто стати уз Московску патријаршију, Срби су дошли на Сабор.

Радио тврди да за такву одлуку СПЦ аналитичари углавном „окривљују“ митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Митрополит Амфилохије не спори да је недавно завршени Сабор десет православних цркава на Криту, у овом тренутку, тешко третирати као свеправославни, јер на њему нису учествовале четири аутокефалне цркве, пре свега Руска.

Признаје да унутар православља, нарочито између Московске и Цариградске патријаршије, постоје стари и озбиљни проблеми.

Ипак, у свом првом медијском наступу по повратку са Крита, митрополит Амфилохије у емисији "Жива истина" је истакао да ће тек наредни сабор одлучити да ли је управо окончани био велики, васељенски и свети.

"Да би сабор био васељенски, да би био свети, он мора да донесе истините одлуке. Први васељенски сабор је признат као васељенски тек на другом сабору, и тако редом све до седмог сабора. Следећи велики сабор је онај који потврђује истинитост оног претходног", навео је митрополит.

Поглавар СПЦ у Црној Гори тврди да је на његов предлог, остављена могућност да Сабор, можда и у пуном саставу, буде настављен већ за годину-две.

На питање да ли је реално да Руска, Бугарска, Антиохијска и Грузијска црква организују свој сабор и тако поделе православни свет на „"московски" и "цариградски" блок“, Амфилохије каже да је све могуће.

"Рекао бих, знајући све оно што се догађа у Московској патријаршији, која је ту водећа црква, да они немају такве намере. Она је наговестила да ће се о документима усвојеним на Криту званично огласити током јула", додао је Анфилохије.

Митрополит каже да за пет текстова који су одобрени на критском Сабору, Московска патријаршија ни друге помесне цркве неће имати замерке, јер су већ потписале нацрте у Шамбезију.

Како је рекао, Руси били у праву кад су приметили да, у одсуству четири аутокефалне цркве, не може бити консензуса, а канон је, истиче, да се одлучује једногласно.