Трка за индекс, на ходницима којих факултета су гужве

Будућим програмерима најтеже је да дођу до индекса. Следе психолози, лекари, стоматолози и архитекте. Забележено је мање интересовање за Правни факултет.

Нада Ковачевић, проректорка за наставу Универзитета у Београду, каже за РТС да утицај на избор факултета свакако има и стање на тржишту рада, односно могућност да се брзо запосле по завршетку студија.

"Сигурно да прате шта се дешава на тржишту. Најављивали смо да има доста места за програмере – 14.000. Најтраженији смерови су на Електротехничком факултету, Факултету организационих наука, Математичком факултету", рекла је Ковачевићева и додала да су слали и по две пријаве паралелно.

Бољи одзив у односу на претходне године забележен је на Пољопривредном факултету. "Тако и треба да буде – да се плански развијају поједине области и да факултети планирају програме који ће формирати одређене кадрове", рекла је Ковачевићева.

Упркос измењеним захтевима тржишта рада, уписне квоте остале су непромењене. Ковачевићева истиче да промена квота није једноставна јер је то потребно плански одрадити, као и приоритете у развоју.

"Немамо потпуне податке о плановима развоја и којих профила има у Националној служби за запошљавање. Све треба укомпоновати, за сада се факултети сами мењају", рекла је проректорка.

На појединим факултетима сигурно ће остати места за оне који се не упишу у првом кругу. "Ове године смо око броја који примамо. Само основна места попуне се на физици, географији, Пољопривредном, Православно-богословском, Шумарском и Техничком факултету у Бору", рекла је Ковачевићева.

Индекс ће добити 22.500 бруцоша. Самофинансирајућа места одређују сами факултети, а школарине се углавном нису повећавале.