Медијаметар: Вучићу највећи број насловних страна

Највише текстова о Вучићу било је у листу Данас (140), док је најмање у листу Ало (64).

Уредник издања Велимир Ћургус Казимир подсетио је да се анализа штампаних медија односи на период кампање и да 37 одсто свих текстова који се односе на Владу Србије има за актера Александра Вучића.

Као и у последњем кварталу за прошлу годину у извештају се наводи да је највећи проценат позитивних текстова о Вучићу објављено у листу Ало, док је највише негативних у листу Данас.

Уочен је и знатно већи број негативних текстова о премијеру Вучићу, скоро 40 одсто више у односу на прошли квартал.

Од министара у Влади, у овом кварталу највише негативних текстова је написано о Ивици Дачићу (28), затим следе Небојша Стефановић (15) и Зорана Михајловић (11), док је најбоље представљен министар Расим Љајић са 100 одсто неутралних текстова.

Од опозиционих лидера највише насловних страна имали су Борис Тадић (188), Бојан Пајтић (184) и Војислав Шешељ (143) и највећи проценат негативних текстова има Пајтић, затим следи Санда Рашковић Ивић и Чедомир Јовановић, док је највећи проценат неутралних текстова забележен код Бориса Тадића.

Медијска аналитичарка Даница Лабан каже да, осим у Данасу, већина извештаја у другим медијима нема баланс, да су писани једнострани текстови без мишљења друге стране.

"Већина објављених текстова осмишљена је у редакцијама, а штампани медији су се највише бавили политичким темама, док је привреда била друга по заступљености", навела је Лабанова.

Кад је реч о иностраним политичарима, штампани медији највише текстова су објавили о Владимиру Путину (111), што је двоструко више од Ангеле Меркел (61) и скоро троструко више од Барака Обаме (44).

О односу Србије према Русији написано је два пута више текстова него о односу Србије према политици ЕУ.

"Највише има неутрално конотираних текстова и у томе предњаче Вечерње новости са више од 80 одсто таквих текстова", рекла је Лабанова и додала да о Европској унији има доста негативних текстова.

Кад је реч о броју неименованих извора, предњаци лист Информер са 40 одсто, док се Политика најмање ослањала на неименоване изворе, свега у 6,24 одсто текстова.

"Неименовани извори најчешће се помињу кад је реч о извештавању о криминалу што значи да информације 'цуре' из правосуђа. Други су дипломатски кругови, а на трећем месту политички", навела је Лабанова.

Додала је да је анализирано 1.924 текстова са насловних страна дневних новина Политика, Вечерње новости, Блиц, Данас, Курир, Информер и Ало.

Критичко писање недељника о актуелној власти 

Што се тиче недељника, аналитичар Дејан Вук Станковић каже да постоји базична слобода мишљења и изражавања и да постоји изразити примат критичког писања о политици актуелне власти.

"Кључно питање је "да ли сте за или против Вучића" - не преиспитује се примарна политика, него њен централни протагониста", сматра Станковић.

"Недељници својим писањем углавном оспоравају власт или опозицију. Власт се углавном односи на Вучића, не гледа се политика коју заступа, већ шта мислимо о Вучићу самом, да ли смо за или против. Слично је било и са Зораном Ђинђићем пре 15 година", оценио је Станковић.

Према његовим речима, Вучића су недељници најчешће окарактерисали као аутократу, диктатора, уображеног месију, бахатог и осионог.

Имиџ опозиције, као наводи Станковић, такође је негативан, али за разлику од власти која је представљена као персонификација Вучића, опозиција је комплексније представљена.

Најчешће им се помиње да немају морални легитимитет, политичке компентенције, те да им недостаје патриотизма.

У петом истраживању Медијаметра анализирани су текстови у недељницима Време, НИН, Нови магазин, Недељник, Њузвик и Печат.