Због чега су у спору српска и румунска православна црква?

У малом свилајначком селу Бобову пре пет година преко ноћи приватна кућа постала је румунска црква. Ову импровизовану богомољу посећује стотинак Влаха.

Мештани Бобова кажу да су свештеници реални и добро раде посао. Наводе да немају ништо против тога, али су против агресивног наступа да се становништво изјашњава као румунско.

Притисака је било и да се румунски прихвати као матерњи језик, потврђују у Националном савету Влаха. Грађење цркава виде као суптилнији начин румунизовања ове националне мањине.

"Постоји један примамљивији облик врбовања наших припадника, а то је вршење разних обреда, крштење или опело са минималним накнадама или без накнада", каже председник Националног савета Влаха Радиша Драгојевић.

Према последњем попису у Србији живи нешто више од 35 хиљада Влаха углавном у Источној Србији и имају статус националне мањине. С друге стране Дунава, у Румунији, Власи немају право на самопредељење и сматрају се делом румунског народа.

Исти статус Румуни желе за Влахе у Србији, сматрају упућени.

"Румунски језик је део политике концепта нације и претварања етничких група у Румуне", каже Душан Јањић из форума за етничке односе

Румуни користе сваку прилику да условљавају Србију када је реч о приступању Европској унији, кажу надлежни.

"Не може се дијалог о неким питањима водити кроз било какву политику условљавања, а сигурно не на штету Србије", каже директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.

Ипак, румунски амбасадор у Србији тврди да Срби и Румуни имају чврсте билатералне односе и не види разлог за спор цркава.

"Чврсто верујемо да сви грађани Србије треба да имају право у исповедању религије, јер је то гаранатовано Уставом и међународним правом", каже амбасадор Румуније у Србији Даниел Бану.

Портпарол Српске православне цркве епископ бачки Иринеј истиче да је СПЦ, као и свака друга црква на свету, организована на територијалном начелу а не на националном.

"Када би била на националном, онда би већ овде у Новом Саду или у Београду, могли да имамо 30-50 православних цркава, разних људи, разних националности при истој цркви", каже епископ бачки Иринеј .

После неколико неуспешних преговора, из СПЦ најављују прекид односа са румунском црквом. Стручњаци сматрају да ово питање треба да се реши на државном нивоу, иначе ће Власи остати препуштени румунском утицају. А да утицај није нимало слаб, потврђују у Националном савету.

Кажу да је стипендирање ученика и студената из Источне Србије, под условом да привате румунско држављанство, постало већ масовна појава.