Од почетка године у породичном насиљу страдало 12 жена

Ноћашња трагедија у Житишту, када је З.С. убио пет, а 20 људи ранио, па после тога и вест да је муж ножем усмртио жену у Књажевцу наставак су црне статистике, чији је повод, кажу стручњаци, огромна количина беса, љутње, неиспуњених очекивања, али и психијатријске болести, којима актуелне временске прилике никако не иду на руку.

"Од почетка године у Србији је у породичном насиљу убијено 12 жена, а од данас, рачунајући нове случајеве у Житишту и Књажевцу, тај број је повећан", рекла је за Танјуг координаторка "Сигурне куће Београд" Весна Станојевић.

Станојевић примећује да се злочини попут злочина у Житишту јављају периодично у Србији, па би зато требало по њеном мишљењу мало више да се анализира и поведе рачуна о којим људима је реч.

"Морамо озбиљно да питамо зашто се ништа не ради на одузимању тог нелегалног и легалног оружја, па долазимо у ситуацију да се сви питају шта се ово дешава... Имам утисак да сваке године причамо исто, сви смо изненађени, неколико дана ћемо о томе да причамо и то ће на томе да се заврши", наводи Станојевић.

Додаје да је очигледно да се у бројним случајевима развод не окончава самим тим актом, да се и даље испољавају знакови љубоморе, због чега је неопходно да се институције и после развода баве насилницима, како би видели колико патологије у тим процесима има и како не би дошло до случајева од којих се цела Србија згране.

Психолог Бранка Кордић објашњава да, с једне стране, постоје случајеви где су неразјашњени породични односи, где постоји породична или партнерска патологија, када муж убије жену или обратно.

"То су људи изузетно несигурни у себе и који када почне да умире однос то не могу да поднесу, јер им је ниско самопоуздање", наводи она и додаје да код другог облика људи избацују страшно велику количину љутње, беса и гнева и да то личи на казнену експедицију, као да су им сви други криви што се њихов живот урушава.

Мишљења је да центри за социјални рад треба да буду више укључени, будући да углавном породична дешавања, свађе, нису од јуче и да се за њих у комшилуку или срединама у којима актери живе зна.

"Не треба да жмуримо на знаке упозорање. Мислим да се знало за неспоразуме у тој кући, могуће је да је та особа била мирна и да није била агресивна, али не верујем да се такве ствари дешавају из чиста мира", рекла је Кордић.

Као главни повод за масовна убиства криминолог Златко Николић наводи неиспуњена очекивања, будући да она никада нису испуњена у оној мери у којој неко очекује.

"Пуно тога се деси, па то доживљавамо као посебно разочарење, нарочито када су у питању брачни односи. То остављање, плус са малим дететом, плус веома брзо враћање у живот партнера је био окидач за човека који је највероватније био повучен, тих и неупадљив", рекао је Николић.

Каже и да сви обично мисле да случајеви попут масовног убиства у Житишту не могу да се десе код нас, да се дешавају у неким другим земљама.

"Свака година нас са по нечим затекне", примећује Николић.