Добри односи Срба и Хрвата у Војводини

Тројезичне табле на српском, хрватском и мађарском свуда су у Суботици и околини. У тим крајевима и живи највећи број Хрвата у Србији. Међунационални односи данас су, кажу, добри.

"У последњих пет до 10 година не може се рећи да постоје неке значајније тензије тог типа, баш напротив, овде је нека традиција суживота увек постојала и мислим да ће се наставити", каже Дубравко Билиновић из Таванкута.

Настава на хрватском у Србији је уведена 2002, а ове године решен је и један од кључних проблема – држава је обезбедила израду свих основношколских уџбеника на том језику и они су спремни за јесен.

"У девет месеци смо стварно напорно радили, и аутори и преводитељи, али то смо могли стога што је Србија први пут исказала спремност да нам плати ту израду, лектуру, коректуру. Свих ових година трошкове су сносили или ХНВ или Република Хрватска", истиче Јасна Војнић из Хрватског националног већа у Србији.

Образовањем, али и осталим мањинским темама, баве се и медији хрватске националне заједнице у Србији.

Неки, попут продукције Kроинфо, конкуришу за пројекте које држава финансира, али има и оних који се финансирају из буџета. Недељник Хрватска ријеч, другачије, кажу, не би опстао.

"За сада још нема проблема, али је проблем што се већ дуже време говори o томе како ће се мењати статус мањинских медија, како ће финансирање бити мање", напомиње главна и одговорна уредница Хрватске ријечи Јасминка Дулић. 

У Хрватском националном већу признају позитивне помаке, али проблем и даље виде у изборном закону који за мањине у Србији предвиђа природни праг, односно снижени цензус за улазак у парламент. То је за њих, кажу, недостижно и боре се за гарантовани мандат.

"Сматрамо да без активног укључења у процес политичког одлучивања и даље ћемо бити маргинализовани", истиче Славен Бачић, председник Хрватског народног већа.

Да се не би осећали маргинализовано, сматрају у Већу, помаже то што су их посетили српски премијер и хрватска председница. Била је то прилика да им и мештани Таванкута предоче и локалне проблеме.

У Таванкуту кључни проблеми су инфраструктурни: дом културе који годинама не ради и питање водовода, као и прашњаве, неасфалтиране улице. То су предочили и српском премијеру који им је обећао помоћ.

Млади Хрвати у Таванкуту негују своју баштину, развијају сеоски туризам и не намеравају да оду из земље.

"Имамо жељу и енергију да у овој нашој локалној заједници на северу Србије направимо квалитетан живот, где је наше огњиште - живот достојан сваког грађанина", напомиње Ладислав Сутловић из КПД "Матија Губец" из Таванкута.

Према попису из 2011. године у Србији живи 57.900 Хрвата, од тога у Војводини 47.000, у Београду 7.800, а у остатку Србије још око 3.100 грађана.