Хрвати не престају да својатају Николу Теслу

"Хрватски и амерички изумитељ светског гласа рођен је у личком месту Смиљану 1856, али је готово цели живот радио у САД, где је и остварио све изуме. Умро је у Њујорку 1943. у доби од 87 година", наводи ријечки Нови лист.

 У овој краткој реченици све је тачно осим да је Тесла хрватски изумитељ. Тесла је, наиме, рођен у српској породици која је живела у малом месту Смиљану, у Хрватској, која је тада била у саставу Аустроугарске монархије.

Светску славу је стекао у САД, где је и провео највећи део свог живота. Тридесетог јула 1891. Никола Тесла је добио америчко држављанство, у САД је живео, а тамо је и умро.

Управо ови подаци довели су до тога да се чак и данас, 73 године након његове смрти, још расправља о националној припадности славног научника.

И свака страна у "спору" има своје аргументе – Србија порекло, Хрвати земљу рођења, а Америка држављанство славног научника.

Тачку на ову расправу заправо је ставио сам Никола Тесла још давне 1936. године у телеграму који је послао хрватском политичару Влатку Мачеку, а у којем је написао: "Хвала на много циењеној честитки и почасти, једнако се поносим мога србског рода и моје хрватске домовине. Живели сви Југословени."

Иначе, урна са посмртним остацима Николе Тесле донета је у Београд 1957. године по жељи члана Теслине шире породице, др Милице Трбојевић, као правног наследника Теслине заоставштине која је то право стекла након смрти Саве Косановића, сина Теслине најмлађе сестре Марице Косановић.

Урна је похрањена у Музеју Николе Тесле, а Црква се залаже да она буде пренета у Храм Светог Саве на Врачару.