Инспекцијска контрола у борби са сивом економијом

Пре десет дана било је пропуста на градилишту, па је инвеститор упозорен.

"На појединим местима није постојала заштитна ограда која је правилником о заштити на раду прописана. Моментално сам изрекао забрану рада, на основу чега сам касније и донео решење које је уручено извођачу радова, и ево сада смо дошли да исконтролишемо, да видимо да ли је извођач поступио по забрани рада и да ли је спровео мере које тада нису биле спроведене", каже инспектор рада Илија Јовић.

Оваква контрола не мора да буде најављена. Моћи ће да се проверава ненајављено и пословање у стамбеним објектима.

"За то постоји процедура која каже, ако вас власник тог објекта не пусти онда се прибавља од суда налог и после тога се поступа по процедури односно улази се у тај објекат и врши се контрола", истиче директор Инспекције рада Бојан Јоцић.

Од инспекција се сада очекује да пруже више стручне и саветодавне подршке, као и да изричу превентивне мере како не би дошло до незаконистости и штете. При проналажењу појединих неправилности привредник ће имати рок да их отклони, што значи да неће одмах бити кажњен.

"Овај закон није само донет у циљу да би се привреда кажњавала, он је добра комбинација подстицајних и репресивних мера. Циљ је да субјекти контроле могу да исправљају све оно што није у складу са законом у њиховом пословању и циљ је да оне који раде тренутно у сивој зони преведемо у легалне токове", каже Жељко Ожеговић из Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Контрола није кључни механизам за смањење сиве економије, тврде стручњаци. Они који послују нелегално, правдају се високим пореским наметима.

"Оно што држава може да уради пре него што крене у контролу јесте да минималну зараду, као у свим другим европским земљама учини неопорезованом и да они који примају минималац не морају да плаћају 63 или 64 одсто доприносе, она ће тиме заштитити и раднике и послодавце", каже Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

Применом Закона од јула прошле године, тврде надлежни, рад на црно смањен је за пет одсто, док је из сиве зоне регистровано 4.500 фирми.