Међународни празник рада

Празник је установљен у знак сећања на 1. мај 1886, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време.

Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до тог датума. Као одговор, уследила је репресија, а у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране. Исход је био да су седморица синдикалних активиста осуђени на смрт.

Други конгрес Радничке интернационале одлучио је да се од 1890. године - Првог маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. века добило масовне размере.

Први мај у Србији обележен је први пут 1893. године протестним скуповима у Београду.

Првомајске прослава у сеоским срединама у Србији почеле су најпре у селу Дубона, код Младеновца, две године касније.

У Србији и региону временом је постао обичај да се тог дана у зору излази на Првомајски уранак у природу.

Празник рада је током дугог послератног периода, најмасовније обележаван у социјалистичким земљама, када су одржаване параде и сличне манифестације.

У Србији, претходних година, Савез самосталних синдиката Србије и УГС "Независност" организовали су у протестне шетње и окупљања.

Ове године, Савез самосталних синдиката Србије поручио је запосленима да, с обзиром на то да Први мај ове године пада на велики хришћански празник Ускрс, проведу у духу вековне традиције, у кругу најближих и породице.

"Ове године, 1. мај - Међународни празник рада, обележавамо у дану када већина православних верника прославља Ускрс, највећи хришћански празник, празник којим се слави Исусов повратак у живот", наводи се у саопштењу Савеза самосталних синдиката Србије.

Ускрс је, додаје се, празник победе живота, Први мај - дан радничке и синдикалне борбе.

"И један и други су симбол страдања, визије и борбе за бољи, лепши, праведнији, слободнији и хуманији свет", поручују синдикалци и подсећају да су претходних деценија и година позивали и организовали првомајска протестна окупљања и шетње, указујући на незадовољство запослених све мањим правима, све нижим зарадама и пензијама, опомињући да је незапосленост, посебно младих, огромна, са малим изгледима да пронађу достојан и сигуран посао.