Српски лекари којима и Европа одаје признање

Иако смо често незадовољни због вишемесечног чекања на прегледе и операције, услова у којима се лечимо и здравствених радника који нису довољно посвећени послу и пацијентима, ипак, има стручњака којима можемо да се поносимо. У Београду је одржан 65. конгрес Европског удружења за кардиоваскуларну и ендоваскуларну хирургију, на коме је професор Лазар Давидовић изабран за председника Удружења.

Важна вест стиже и из Атине, где је професор Петар Сеферовић именован за председника Европског удружења за срчану слабост.

У канцеларији дипломе, признања, фотографије али и слика посвећена фудбалском клубу за који навија. На разговор за РТС, професор Давидовић стиже право из сале. Још једна операција трбушне аорте у вишедеценијској каријери. Интервенција тешка и опасна, али и овог пута успешна.

"Током 70 година историје овог удружења, његови председници су били Скандинавци, Енглези, Португалци, нико са простора бивше Југославије или Источне Европе. Нама је теже доћи на позицију, иза овог стоји огроман рад, али не само мој", каже директор Клинике за васкуларне болести КЦС-а Лазар Давидовић.

Председник Европског удружења за срчану слабост Петар Сеферовић каже да оно што се десило у Атини 21. априла је велико признање не само за кардиологију већ и за државу у целини,

"Европско удружење кардиолога је највећа струковна организација на свету, има 90.000 чланова, а удружење на чијем челу ја треба да будем од 2018. године има 10.000 чланова", каже Сеферовић.

Доста наших лекаре предводе европска и светска удружења. До тих места довели их су предан рад, љубав према послу али и ентузијазам, каже некадашња председница Европског удружења за гинеколошки канцер.

"Можете замислити како је то дивно, када се уз неко име види и Србија, у тим водећим структурама. То је стварно признање целој нашој земљи", каже докторка Весна Кесић са клинике за гинекологију и акушерство КЦС-а.

Лазар Давидовић истиче да су те врсте контаката, размене искустава један од најбољих начина да се прати корак са најразвијенијим делом света када је реч о кардиоваскуларној медицини, од којег највећу корист имају пацијенти.

"Ако сте учитељ хирургије, ја ћу вам говорити о онкологији, онда морате направити и ђаке, јер ако немате наследнике, нисте добар ни учитељј, а ја сам формирао одличан тим", каже директор Института за онкологију и радиологију Радан Џодић.

Иако је реалност Србије да лекари одлазе из земље, уверени су да ипак имамо будућност. Наследницима поручују да је у овом послу најважнија посвећеност.

"Тако смо одабрали сви ми, на првом месту је за све нас била хуманост, један циљ да служимо болеснику, и онда ту, кад имате на тасу то, једну ту жељу да помогнете, и са друге стране то немање радног времена, онда се зна шта је важније. Увек је важније помоћи па и по цену да нема одмора", каже Весна Кесић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.