Промоција књиге Момчила Крајишника

Момчило Крајишник је на промоцији рекао да је у животу написао три књиге, да се књигом "Како се рађала Република Српска" одужио свом народу, да се књигом "Крајишници", која је уствари родослов, одужио својим прецима, а да се књигом "Јачи од силе и судбине" одужио свим онима који су учествовали у стварању Републике Српске.

"Нисам ја никакав писац, ја сам само хроничар дешавања која су се десила", рекао је Крајишник, додајући да су књигу издале Франкфуртске вести, још док је он био у притвору Хашког трибунала.

"Одређен број књига сам добио од издавача и наложио сам да се продају, а сав остварени приход од продаје књиге уплаћен је за изградњу храма на Палама", рекао је Крајишник, чије су речи пропраћене бурним аплаузом у сали која је била тесна да прими све оне који су желели да присуствују промоцији.

Крајишник је рекао да је РС створена искључиво вољом српског народа у Републици Српској и, како је рекао, никога више.

Истакао је да се често воде разговори на тему ко је најзаслужнији за стварање Републике Српске и да он по том питању нема дилему - најзаслужнији за стварање Републике Српске је Радован Караџић.

"Могу они тамо да кажу и говоре шта год хоће, ја знам да Караџић није крив ни за шта од онога за шта га оптужују, а знам јер су и мене оптужили за исте ствари и ништа нису могли да докажу осим тог удруживања на стварању Републике Српске", истакао је Крајишник.

"Ја сам 101 одсто увек био Србин, али сам волео и Југославију, међутим како Божјим хтењем Југославију нисмо могли сачувати, ми смо створили Републику Српску. Тај циљ је дошао тако што су неки желели да нам украду државу, а да нас на неки начин казне, али вољом српског народа Република Српска је створена и она је доказ да је све могуће ако су циљеви исправни и ако нема мржње. Ми све што смо тражили за Србе говорили смо да треба да имају и Муслимани и Хрвати", рекао је Крајишник новинарима.

Академик Зуковић, који је био министар културе у првој влади Републике Српске, рекао је да се Крајишник показао као одличан писац као да, како је рекао, иза њега стоји туце књижевних дела, и да на један квалитетан начин, без изношења бројних статистичких података, преноси догађања која су се дешавала пре, током и након формирања Републике Српске.

Рекао је да је та Крајишникова књига изашла 2011. године, а да је Крајишник након ње написао још једну чији је наслов "Јачи од силе и судбине", и у којој је "дао скицу свих оних који су утемељитељи Републике Српске".

Радун: У књизи нема мржње

Бранко Радун је рекао да је књига написана лепим српским језиком, да је пријатна за читање, да је утемељена у историјским чињеницама и да ће, како је нагласио, сигурно дати велики допринос у борби за истину ко је започео рат и многе друге ствари, за које се углавном оптужују Срби.

"Оно што је изузетно битно јесте да у књизи нема ни мржње ни нетрпељивости према онима који су били ауторови непријатељи и непријатељи Републике Српске, а њена посебна вредност је што у опису сваког догађаја има прецизно наведене изворе, што говори да није, како се то код нас често дешава, писана напамет", рекао је Радун.

Промицију књиге Момчила Крајишника у Новом саду организовала је "Самостална Демократска странка Србије", а председник те странке Андреја Младеновић рекао је новинарима да су у Самосталном ДСС-у заједно са Момчилом Крајишником проценили да након последњих дешавања везаних за Хаг и пресуда Радовану Караџићу и Војиславу Шешељу, кроз промоцију Крајишникове књиге, одсликају период стварања РС и почетка рата у Босни и Херцеговини.

"Крајишник је неко ко је издржао све оно што се тицало и Хага и пресуде и издржавања казне, а као директни учесник свих дешавања на просторима бивше Југославије током деведесетих година прошлог века и он је прави саговорник да на један прави начин говори шта се све дешавало и са каквим проблемима су се у тим временима сусретали људи који су водили српски народ у Републици Српској", рекао је Младеновић.

Момчило Крајишник је у притвору Хаског трибунала и на издржавању казне провео 13 и по година, и за то време је и написао сваку од три своје књиге, јер како је сам рекао, у Хагу није желео да преживљава, већ да живи, ради и остави нешто иза себе.