Срце боље куца уз здраве животне навике

Када су температуре променљиве, као ових дана, стручњаци упозоравају да је и то један од фактора ризика за срчани удар. Али, није само време кривац што се у Србији највише умире од инфаркта срца. Због лошег начина живота, стреса, али пре свега пушења, погађа све млађу и радно активну популацију.

Годишње у Србији око 30 хиљада људи доживи акутни инфаркт срца. Сваки други пацијент захтева хитну интервенцију на крвним судовима. У Београду дневно између 10 и 15 особа задеси инфаркт срца.

"Имао сам инфаркт, уграђена су ми два стента, радио сам буквално све оно што не треба, ако гледате списак разлога за инфаркт ја сам све испуњавао - за цигарете, да, јело пиће, штиклирано, физичка активност, апсолутна недостатак исте, преживео сам", каже Борислав Лубардић.

Онда се посветио здравом животу. Данас има 15 килограма мање, и редовно иде на контроле. Међутим, на избор лекова које добија, не може да утиче.

"Напредује медицина, фармакологија, бољи лекови и ефикаснији нама нису доступни. Било би лепо ту нешто променити, ако смо урадили оно што је до нас, онда би било добро и да нас држава испоштује у другом делу", каже Лубардић.

То очекују и лекари који се свакодневно труде да помогну оболелима који су имали акутни инфаркт миокарда.

"Ми смо земља која је јако добро развила програм уградње стента у инфаркту, и истакли смо се у Европи по развоју тога. Стент је спас", каже директорка КБЦ "Бежанијска коса" Марија Здравковић.

"С друге стране када је реч о лечењу, лекови који се дају да се не би покварило оно што је урађено, и који се користе широм света, нису на позитивној листи и нису доступни пацијентима уколико их сами не купе", каже Слободан Обрадовић са ВМА.

Струка каже да би ти лекови могли да смање морталитет за један одсто, односно да би то значило најмање 300 спасених живота годишње, јер не би долазило до тромбозе стентова и поновних срчаних удара.

"Врло је мало лекова који су у стању тако велику корист да направе. Они практично спречавају те неке важне догађаје, на први поглед су скупљи а заправо су јефтинији јер смањују нове хоспитализације, нове инфаркте. Не бих волео да се све заврши на лековима, јер је 50 одсто на самим пацијнетима, и на превенцији", каже Обрадовић.

И тако се круг затвара, о нашем здрављу морамо да бринемо и ми сами. Али и лекари и пацијенти са нестрпљењем очекују другу половину године и најаву да ће листа лекова који се издају о трошку државе бити проширена, односно да ће, после пет година, на листу доспети и иновативни лекови.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.