Од почетка године 2.200 захтева за азил у Србији

О томе које су замерке на Нацрт закона о азилу и привременој заштити за РТС говори шеф Представништва Високог комесаријата УНХЦР-а у Србији Ханс Фридрих Шодер.

Рекли сте да је повећан број захтева за азил у Србији. По вашем мишљењу, који су разлози?

Разлог је тај што је Балканска рута затворена пре месец дана. Од почетка године, 2.200 људи је изразило намеру да тражи азил у Србији. Од њих, 270 је имало формално право да поднесе захтев.

А када то упоредите са прошлом годином?

Прошле године их је било 180 у исто време, а претпрошле мање од 40.

Да ли се добијање легалног статуса избеглице или мигранта решава како треба и на време?

Када је рута затворена, било је 2.000 избеглица, сада се број спустио на 1.000. Уколико се не пријаве за азил, остају без легалног статуса, могу да постану предмет депортације, то наравно није намера и не би била срамота за Србију која их третира на хуман начин. Ми тражимо од Владе да им да пружи привремену заштиту која није бирократска, али законски могућа.

Пошто добију статус они морају да се интегришу у друштво. Имамо ли капацитет за то?

Да, апсолутно, још од деведесетих у Србији је интегрисано више од 350.000 избеглица. Да би се сада интегрисало неколико стотина, не би требало да буде велики изазов. Сложен је процес, али није велика наука.

Рекли сте да морате да радите с Владом у вези са овим питањем?

Мислимо да сјајан тимски рад између власти, агенција УН, невладиних организација и јавности, због чега се Србија успешно носила са избегличком кризом, може да се примени поново и да успе.

Да ли има нешто што ми можемо да урадимо да им помогнемо да се интегришу?

Они морају да буду признати као избеглице. Граничари морају да раде да процедуре буду брже, ефикасне, не би требало да људи чекају месецима, годинама да добију одговор на молбу да остану овде и онда ћемо асистирати у учењу језика, образовању за децу. Тада би ове избеглице требало да буду распоређене по локалним заједницама, а не да буду смештене у камповима, у гетоима.

Да се вратимо корак уназад, Закон о азилу ће бити промењен. Неке од новина су да се уместо две фазе регистрације уводи једна. Да ли је та процедура довољно сигурна осим што је брза?

Само да поменемо три аспекта. Канцеларија за азил мора да буде додатно ојачана, а нацрт закона не предвиђа другу независну инстанцу коју захтевају европски и међународни стандарди а која би требало да буде рецимо суд. И треће, предлог закона предвиђа задржавање оних који траже азил током процедуре без законске заштите. Ово брине, јер је ново за Србију, до сада је Србија хваљена због слободе кретања, хуманог третмана. И ово треба да се избегне јер би довело би да Србија падне испод нивоа међународних стандарда у Европи и глобално.