Представљена студија за ефикаснији здравствени систем

Студија је спроведена кроз општи преглед и анализу новчаних токова здравственог система, али и анализу и поређење трошкова јавних и приватних здравствених установа.

Препоруке из студије предлажу укључивање приватног сектора, пре свега ради смањења листа чекања, затим промену фокуса са куративе лечења на превенцију, боље планирање и ширу употребу нових терапија, развој интегрисаног информационог система, али се указује и да је број немедицинских радника у болницама веома висок.

Министар здравља Златибор Лончар нагласио је да ова студија даје основ за планирање наставка реформе здравственог система, преглед неких упоредних решења и додаје да су за поједине препоруке већ кренули са реализацијом.

"Циљеви су нам да здравствени систем буде бољи, ефикаснији, да нашим пацијентима и запосленима у здравству буде боље. Неке од препорука су већ кренуле, а то је интегрисани информациони систем 'мој доктор', у озбиљној фази је пројекат дијагностички сродних група", нагласио је Лончар.

Такође, министар је додао да је интегрисани здравствени систем почео да се примењује у југоисточној Србији и да је у првих неколико дана пробне примене система у 29 домова здравља заказано око 150.000 прегледа.

Лончар сматра да ће се до краја године овај систем примењивати у целој Србији у свим здравственим установама и да очекује да пацијенти врло брзо осете бенефит таквог начина рада.

Министар наводи да је решење листа чекања био један од приоритета Министарства здравља од почетка рада и да ће се наставити са улагањем у опрему и кадар како би листе чекања у Србији постале прошлост.

Што се тиче синергије јавног и приватног сектора, како каже, то је правац које је министарство препознало и да су ове године приватници укључени у поступак вантелесне оплодње, као и за операције катаракте.

Председница Одбора за здравство Америчке коморе Сандра Маринковић напомиње да препоруке имају за циљ да систем буде финансијски одржив дугорочно, да пружа боље услуге и да задравствена заштита буде квалитетна и доступна свим учесницима у систему.

Многе ствари су већ почеле да се раде, а даљи циљ је померање фокуса са куративе на превентиву, где би подразумевали један одржив систем превентивне здравствене заштите, већи број скрининг прегледа, боље лечење заразних болести, промоција здравих начина живота, навела је Маринковићева.

Извршна директорка Америчке коморе Вера Николић Димић поручила је да је посебна предност студије што она посматра постојећи систем и даје препоруке како се он може унапредити првенствено са аспекта финансијског управљања, али и мобилисања јавног и приватног здравственог сектора.

"Циљ је не само контрола трошкова, већ и боља здравствена услуга у оквиру буџета који ми као земља можемо да приуштимо", закључила је Вера Николић Димић.