Јелена Милић: Јачање руске моћи - дискредитација европских интеграција

Учесници дебате указали су и да у Србији делује око 110 разних руских и проруских организација, удружења, странака, портала од којих се за већину њих не може наћи ко их и како финасира и која им је структура.

Директорка ЦЕАС Јелена Милић је рекла да је циљ тих организација да "дискредитују процес европских интеграција" као и да "злоупотребљавају концепт цивилног друштва да би га уништиле".

"То што су руски пионири у земљи агресивни не би требало да нас уплаши", рекла је Милићева додавши да те организације својим деловањем негирају залагање за поштовање људских права, демократске вредности, слободу медија...

Она је указала и да тренд јачања руског утицаја не би могао да постоји "без аминовања актулене власти" додавши да и у структурама власти постоје многи који су из личних интереса и губитка привилегија само декларативно за европске интеграције.

Директорка Инцијативе младих за људска права Анита Митић је навела да је после скоро две деценија рада невладиног сектора са младима у Србији приметно да се све већи број њих окреће национализму и десничарској реторици.

Када се организује акција како би се показало да нико није одговарао за масовну гробницу у Батајници крај Београда одазове се мали број људи, а на неком скупу против НАТО-а има их "на хиљаде и хиљаде", рекла је Митићева.

На дебати је указано и да је велики број младих, рођених 1995. године и касније, који су конзервативнији од својих родитеља у односу према суседима а "највећи непријатељи су им Албанци".

Наведено је и да се 77 одсто младих који су обухваћени студијом ЦЕАС-а о "Јачању руске меке моћи у Србију" залаже за увођене руског законодавства у Србију.