Кад река однесе мост

Скрапеж је 2014. године заобишао мост и однео пут који је повезивао два дела пожешког села Каленићи. Оно што је било тада санирано, вода је поново однела у марту ове године. С друге стране обале остали су воћњаци, њиве, шуме, пашњаци, више од 100 хектара плодног земљишта и стока.

"Храна, концентрати, нема прилаза, то је био главни мост. И шуму, сви се људи греју овде, нема куда да прегнају", каже Илија Драгутиновић, житељ Каленића.

"Ја морам да терам овце на летњу испашу у свој ограђени простор, који се налази удаљен од овог места моста 150 метара. Да бих могао да их дотерам у тај простор, ја морам да обиђем десет километара", каже Томислав Бонџулић.

Скрапеж је однео и део локалног пута. Алтернатива је прелазак преко железничког моста, али уз велики ризик. Не само од воза, већ и због одроњавања земље, пошто је река начела потпорни зид пруге за Београд.

"Ми смо ово привремено насули 2014. да бисмо могли да прођемо овуда и то је сада вода поново однела. Међутим, железницу нико није пришао да поправи", каже Радован Бонџулић.

Али нису само велике реке задале главобоље житељима пожешке општине, већ и много мање.

Добрињска река практично је уништила овај мост, због чега су житељи у десет домаћинстава с друге стране обале принуђени да алтернативним правцем, који је километрима удаљен од овог места, долазе до својих кућа и имања.

То су обично некатегорисани путеви који се не могу брзо санирати, јер су штете велике.

"Сто двадесет милиона – од тога 40 милиона отпада на саобраћајнице, а остатак су штете које су причињене на мостовима", каже Микан Јанковић, директор ЈП "Дирекција за изградњу" Пожега.

Из општинске касе једва ће се покрити поправка локалне мреже путева, док се за обнову мостова очекује помоћ државе.