Вршњачко насиље, брига целог друштва

Вапаји који стижу са југа Србије да се усвоји закон о вршњачком насиљу сустиже вест да су у Новом Саду двојица дечака из осмог разреда малтретирала две године млађе дечаке. Трагови на телу су евидентни. Зашто једнократне реакције нису довољне за решење проблема?

Протести у десет градова широм Србије за усвајање Алексиног закона. На челу колоне против насиља мајка дечака који би данас имао 19 година. Не одустаје од борбе да се трагедија какву је доживела њена породица више ником не деси.

"Идемо са паролом Хоћу Алексин закон или ћутимо и тишином позивамо грађане да се Алексин закон усвоји. Ја мислим да хоће, ја сам увек у животу била оптимиста и мислим да се то тиче све деце", каже Драгана Јанковић, Алексина мајка.

Ауторка закона - из Новог Сада. Баш одатле јуче је стигла вест о новом случају насиља у коме су деца и жртве и починиоци.

"Деца више нису деца и то је оно што ме забрињава... Где је тој деци емпатија да помогну а не да изваде мобилне телефоне и да снимају", каже Драгана Ћорић, ауторка закона.

Поједини медији спекулишу да су, између осталог, старији ученици терали млађе да пију урин.

А да је у ОШ "Бранко Радичевић" дошло до озбиљног инцидента, показује и саопштење Вишег јавног тужилаштва које је догађај квалификовало као кривично дело за злостављање и мучење, као и кривично дело наношење лаке телесне повреде.

Директор школе је затечен, јер се никада није сусрео са таквим проблемом.

"Деловали су ми забринуто, један од те двојице дечака био је мало уплакан и довео сам их код мене у канцеларију. Једно десетак, петнаест минута је требало да се опусте да би ми нешто рекли. Пружена им је подршка да буду сигурни да се то више неће понављати", каже Александар Малетин, директор ОШ "Бранко Радичевић" у Новом Саду.

Да се не понови, потребно је да читаво друштво и држава поставе јасну границу према насиљу.

"Ми имамо ад хок појединачне програме. Међутим, превенција у коју би били укључени медији, у коју би се институције увезале, у којој не би само школе биле остављене на цедилу да саме решавају проблеме је основ онога што треба да радимо", каже Александар Југовић, професор социјалне патологије.

Један од првих корака је, кажу стручњаци, јачање центара за социјални рад и решавање породичних проблема који се по правилу преносе на школу и друштво.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.