Роми и даље суочени са дискриминацијом

Сан о фудбалској каријери и пут из Нигерије ка западној Европи пре 19 година непланирано се завршио у Србији. Њуман Еџике Нвангву и данас се сећа Београђанина који му је помогао када је остао сам, без новца, на београдским улицама.

"Рекао ми је да могу да боравим код њега, да могу да једем и да пијем колико хоћу, само да не може да ми нађе посао", каже Њуман Еџике Нвангву.

Од тада, каже, само лепе ствари је доживљавао у Србији. Међутим, с првим изазовом сучио се када се оженио Велиборком, јер су неки њени рођаци и пријатељи осуђивали тај брак. Односи су изглађени када су им се родила деца.

"Кад је Виолета кренула у први разред, деца су је вређала да је црна, Циганка, ружна, да има ружну косу, ружно презиме", наводи Велиборка Узур Нвангву и додаје да је њена ћерка ћутала и није хтела ништа да јој каже. "Ја сам после сазнала. Најжалије од свега тога – што је у свему томе била и једна учитељица, која је подржавала ту децу", истиче Велиборка.

Виолета и Мирко данас су омиљени међу вршњацима. На осуде, срећом, не наилазе мигранти који месецима пролазе кроз Србију. За наше грађане имају само речи захвалности, али своју будућност не виде овде. Због затворених граница су бесни, уплашени, депресивни.

"Уклопићемо се у друштво у које одемо. Нисмо дошли да им рушимо државу или да правимо проблеме, долазимо јер су нам животи угрожени. Ми се поносимо што смо Сиријци и муслимани", каже Шеза из Сирије.

Из Прихватног центра у Крњачи ресорни министар поручује да су држава и становништво својим ставом потврдили да нема предрасуда. Од 600.000 избеглица, колико их је прошло кроз Србију, њих 258 затражило је азил.

"О сваком ће бити донето одговарајуће решење у складу са законским решењима, али оно што је важно, сигурно неће бити дискриминисани на основу порекла, боје коже или религије", поручује министар за рад, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Иако је однос грађана према мигрантској кризи за сваку похвалу, у цивилном сектору сматрају да је сада, када постоји могућност да избеглице дуже буду у земљи, изазов већи.

"Када улазите у исту продавницу, када излазите на иста места, када имате исте проблеме, можда се упознате са неким локалним становником, можда уђете у неку емотивну или другу везу. Постоји страх да се не понове проблеми попут оних у Бањи Ковиљачи, у Боговађи и у другим местима пре 2015", наводи Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

У јеку мигрантске кризе, Србија не сме да заборави ни проблеме Рома који се и даље сусрећу с дискриминацијом.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић наводи да се случајеви дискриминације јављају у образовању, приликом запошљавања, становања, пружања социјалних и здравствених услуга. Треба имати у виду да смо ми као читаво друштво и држава прошли кроз тежак период и да је многим грађанима материјални положај погоршан, додаје Јанковићева.

Међу ромском популацијом, најугроженији су Роми расељени с Косова и Метохије. Према истраживању УНХЦР-а, они су уједно и у најлошијем положају од свих рањивих група у Србији.