Мигранти између друштва и криминала

Када би мигранти чекали у реду да остану у Србији -за њих би било 6000 места. То није европска квота коју је Србија спремна да прихвати, већ реално стање смештајних капацитета. Ако Европа ту реалност буде променила и од Србије захтевала да макар привремено збрине више људи - мораће да се примени план Б. Који још не постоји.

Државни секретар у Министарству рада Ненад Иванишевић каже да бисмо уопште о томе разговарали, мора да постоји воља тих људи.

"Прошло је 700.000 људи кроз Србију, ми немамо исказану вољу људи да остану овде, и тако је и у Македонији, Хрватској. Србија има могућност да се привремено задржи одређен број људи, и наравно у завистности у договру са колегама из ЕУ", навео је Иванишевић.

У договору са ЕУ правили би се и финансијски планови, а смештај избеглица би помагали донатори. Ради се на обезбеђивању додатних 3.000 места. За уклапање у друштво, учење језика, евентуално тражење посла, задужен је Комесаријат за избеглице.

"У јулу 2015. донета је уредба о њиховом становању, у току је израда стратегија која се бави укључивањем у социјални живот, у току је твининг пројекат са ЕУ који ће да подржи све уредбе. Ми план имамо, оно што немамо су заинтересовани људи да их интегришемо у суштини", каже Иван Мишковић из Комесаријата за избеглице.

Само 25 избегица пожелело је да остане у Србији, добили су азил и смештај у избегличким центрима. Али има оних који остају дуже против своје воље.

Кроз београдски инфо центар дневно прођне неколико стотина људи. Многи од њих су нелегално ушли у Србију или су враћени са хрватске границе - Већина је овде без икаквих папира.

Ти људи су већ овде и за њих треба наћи решење, кажу у цивилном сектору, јер је опасно да буду ван система.

Иако се крећу по центру Београда, ови људи су практично невидљиви.

"Људи не желе да остану, али то није разлог да им се не омогући смештај, социјална помоћ, здравствена заштита и евиденција пре свега. Људи не смеју да изажу изван система, морају бити у систему, да имају личне карте, да буду пријављени, јер ћемо изгубити контролу над ситуацијом. Ту остају људи који немају алтернативе, немају новца, нису из Сирије Ирака и Авганистана, то су људи који врло лако ако буду препуштени себи. Могу да заврше у криминалу, али и да буду жртве насиља и проституције, каквих индиција већ имамо", рекао је Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила. 

РТС незванично сазнаје да се у крају око аутобуске и железничке станице већ појављују различити криминалци. За њих су мигранти без новца идеална мета - лако их могу увести у посао.