Кафане којих више нема

Многе кафане замениле су банке, бутици, кафићи. Можда ће их још нестати после реституције, плаше се они који их воде јер је, кажу, профитабилнији кредит од ћевапа. Предлажу посебан статус за чувена места, као што постоји у многим европским земљама.

Када питате Београђане шта би препоручили Марсовцу да види ако слети у Београд одговарају: Калемегдан. На другом месту су старе, праве, аутентичне кафане.

Нажалост, њих је у изворном облику све мање. Нестале су "Грмеч", "Гргеч", "Блед", "Прешернова клет"... Неке преостале чекају реституцију која напредује.

Нови-стари власници немају обавезу да задрже исту намену простора када им буде враћена.

"И ти објекти кад су настајали нису биле кафане. Нису биле", каже Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.

Ипак, ако је објекат у коме се налази културно добро нити једна цигла се не сме променити.

"Нови-стари власник не би смео ништа да мења у оквиру тог објекта. Једно је делатност, друго је заштита самог објекта. Не сме се мењати ништа", каже Секулић.

Али се може отворити парфимерија или кафић. Под питањем је "Знак питања". Бошко Кузмановић из "Варош капије" каже да је та кафана заштићена од 1947.

Тако тврде у "Варош капији", једном од преосталих државних предузећа које се бави угоститељством, воде седам београдских кафана. Нису против приватизације.

"Ми смо противници промене намена. Пословне просторе у којима се налазе наше кафане, од 1962. године негујемо. Желимо да се сачува тај стари дух београдских кафана, рецептуре, јеловници, навике људи", каже Кузмановић.

Реституцију су, кажу, дочекали спремни. Кафана "Корзо", враћена је власницима, по закону је остала њима у закуп на три године. Да ли ће власници продужити уговор са њима зависи од тржишта које је немилосрдно.

Решење за све београдске кафане са традицијом, по њима би било када би се донела уредба о заштити старих кафана.

Кузмановић каже да су "Пролеће", "Коларац", "Златно буренце" објекти који постоје још пре Другог светског рата.

Нешто слично урађено је у Енглеској у којој је 2013. стотину пабова заштићено тако што само референдумом локалне заједнице простор у коме се налазе може променити намену.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.