Мигранти на три питања од обећане земље

Аиса из Марока пре шест дана заустављен је на путу ка западној Европи. Са сиријским документима, до којих је, каже, дошао на граници Турске и Грчке, прешао је Македонију и Србију. На хрватској граници одали су га одговори на три питања.

"Питали су ме да ли сам Сиријац, затим да наведем неко брдо у Сирији, а потом су тражили да бројим до десет. Због разлике у нагласку преводилац је закључио да нисам Сиријац", каже Аиса из Марока.

Нова процедура у Словенији вратила је у Хрватску око 80 миграната. Међу њима су такозвани економски мигранти, али и они који се нису изјаснили да ће азил тражити у Немачкој или Аустрији.

"Рекли смо да идемо у Белгију, Швајцарску и Холандију. У Словенији су нам рекли да не можемо да идемо тамо и вратили нас", каже Џахиди из Авганистана.

Дане проводе на железничкој станици у Загребу. Биће премештени у Славонски Брод, али тече им рок од месец дана да напусте Хрватску.

"То је наш редовни и оперативни посао, тако да ја уопште не дајем томе значај на овај начин, неки сензационализам не стоји никако", каже Влахо Орепић, министар унутрашњих послова Хрватске.

Алармантно, кажу у Комесаријату за избеглице, није ни у Србији. Са српско-хрватске границе у Београд се вратило тек десетак миграната, а у Србији је, кажу, до две стотине економских миграната. Нико не гарантује да на пут неће кренути поново.

Иван Мишковић из Комесаријата за избеглице и миграције каже да је центар отвореног типа, нико не контролише на тај начин када ће они отићи и када ће се вратити.

"Ове нове мере могу бити подстрек и за рад кријумчара, али то може бити начин да они напусте Србију, али се Србија понаша у складу с другим земљама на рути", каже Мишковић.

Директори полиција и шефови граничних служби Македоније, Србије, Хрватске, Словеније и Аустрије договорили су се да неће дозволити да границе пређу мигранти без путних докумената или са фалсификиваним исправама, као и они који дају погрешне податке о себи.