Еутаназија дели и српско друштво

Да ли је хуманије одржавати неизлечивог болесника у животу по сваку цену или му омогућити да изабере добровољну и достојанствену смрт? Преднацрт Грађанског законика, који је на јавној расправи до половине јула, превиђа и еутаназију па се поставља питање да ли је српско друштво за то спремно.

Када је 14-годишња чилеанска девојчица прошле године видео поруком замолила да јој одобре убризгавање смртоносне инјекције јер је неизлечиво болесна, то је био повод за светске медије да покрену дебату о једном од најинтригантнијих питања - легализацији еутаназије.

"Болујем од цистичне фиброзе, морам хитно да разговарам с председницом. Уморна сам од живота с болешћу", рекла је девојчица.

Најтежи болесници код нас леже на одељењима за палијативну негу, а брига о њима пре свега се своди на умањење бола и олакшавање умирања.

"За пет-шест година колико у оквиру нашег одељења функционише јединица за палијативно збрињавање, могу да кажем да ни ја, ни било ко од мојих колега није се суретао са таквим захтевима", рекла је др Драгана Тадић са КБЦ Бежанијска коса.

Убиство из милосрђа дозвољено је у Холандији, Белгији, Луксембургу, Јапану, Кини, Колумбији, неким америчким државама. Уу Француској је, на пример, допуштено дубоко и непрекинуто успављивање за неизлечиве болеснике.

Радни текст српског Грађанског законика предвиђа право на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота.

Подељени су и стручњаци, етичари, правници, лекари се позивају на Хипократову заклетву која им, кажу, не дозвољава да у било којим околностима неком угрозе живот.

"За мене лично тај чин лишавања живота неизлечивог заиста је веома озбиљно питање. Која је то експертска комисија или скуп који ће рећи - њему нема лека, много се мучи, хајде да му прекратимо муке", каже проф. др Радан Џодић са Института за онкологију.

Али шта у случајевима када медицина више не може да помогне у отклањању патњи - зато има професора који нису тако искључиви у ставу о еутаназији.

"Да ли у ствари продужавате живот или агонију. Утолико ја не прихватам тај аргумент ако није искусио ту ситуацију, а већина нас који говоримо о томе није, можда само ако су били у прилици да виде своје ближње који су у стравичним боловима - ми не можемо да судимо о томе", каже проф. др Карел Турза са Катедре за хуманистичке науке на Медицинском факултету.

Закон о здравственој заштити већ сада пацијентима дозвољава престанак примања терапије чак и у случају када се њоме спасава живот. Међутим, по садашњем кривичном закону - убиство из самилости је кажњиво и то затвором од шест месеци до пет година.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.