Шабић: Поједина јавна предузећа троше милионе за плаћање казни

Родољуб Шабић је, у интервјуу за агенцију Бета, истакао да би Влада требало да се експлицитно изјасни пошто је њена дужност да по потреби принудно обезбеди извршење решења повереника, а да она то не чини.

Указује и на "давно уочену праксу" да се не сноси одговорност за кршење закона о слободи приступа информацијама, а скренуо је пажњу и на то да је корупција увек присутна тамо где су велика материјална средства.

"Индикативно је то да у једној врло занимљивој сфери, као што је управљање јавним новцем и ресурсима имамо проблем са транспарентношћу. То је нешто што заслужује пажњу најшире јавности и власти одговорне за борбу против корупције", сматра Повереник.

Оцењује да више не постоји толико проблема са ригидним и затвореним системима попут полиције и БИА, већ да је до информација тешко доћи када је реч о јавним предузећима.

Повереник је навео да јавна предузећа, попут Телекома, Србијагаса, Железнице и ЕПС-а Поверенику и јавности не достављају податке, али уредно плаћају казне које им се због тога изричу.

"Реч је о милионским износима буџетских средстава", каже Шабић и додаје да механизам којим би се казне плаћале личним новцем, по прекршајној одговорности надлежних, није профункционисао.

"Надлежна министарства, прво Министарство правде, а затим Државне управе, никада није одговорило иако сам стално на то упозоравао", додаје Повереник.

Канцеларија повреника бележи пораст броја притужби и интервенција. У области слободе приступа информацијама број притужби је од 2009. године 20 пута већи.

"То је добра афирмација инститицује, али говори и о великом броју проблема", истиче Шабић.

Према његовим речима, када су у питању државне институције, по броју притужби предњачи Министарство унутрашњих послова, али то није реална слика ствари, пошто је МУП највећи систем којем се уједно упућује и највећи број захтева.

"Министарства су та која би требало да предњаче и буду пример, а не проблем", указао је Повереник и додао да би већину података за које се шаљу захтеви требало доћи "само једним кликом" на сајту институције.

Говорећи о раду државних институција Шабић подсећа и на то да су највиши државни органи дужни да достављају информатор о раду, али да се та законска обавеза углавном не спроводи.

Од шест највиших институција - председник државе, Влада, Скупштина, Врховни касациони суд, Уставни суд и државни јавни тужилац, само је Врховни касациони суд доставио информатор о раду у складу са законом.

"У медије куљају информације које у њима не би смеле да се нађу" 

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић указао је да у Србији у медије "куљају информације које у њима не би смеле да се нађу - од медицинске документације, до резултата полиграфског испитивања".

Упозорава да се на тај начин крши закон, али и Кодекс новинара Србије у којем се наводи да ће се медији уздржати од изношења поверљивих информација, чак и онда када их органи власти учине доступним и прецизира се да "грешка органа власти није дозвола за кршење етике".

"Инсистирам на одговорности оних који те податке дају медијима. Медији их добијају од органа власти, чије би обавезе према заштити података о личности морале да буду чвршће и кавлитетније", каже Шабић.

Подесећа да Устав изричито забрањује обраду података о личности, осим, ако циљ њиховог прикупљања није у складу са законом.

"Свакако није сврха прикупљања медицинске документације и података да их неко дистрибуира на медијима са националном фреквенцијом. То је, узгред буди речено, и кривично дело - члан 146. Кривичног законика", навео је Повереник.

Шабић је указао и на кривичне пријаве које је институција на чијем је челу у сличним ситуацијама подносила, тужилаштво ниједну није одбацило, али ниједна није завршила оптужницом, већ "скупљају прашину и вероватно ће застарити".

Каже да је након доношења закона о заштити података о личности, 2009. године у року од шест месеци требало да буде донета уредба која ће регулисати чување посебно осетљивих података, попут медицинске документације. Такве уредбе још нема, упркос упозорењима Повереника.

"Све чешће ћемо се суочавати са озбиљним критичким или чак подсмешљивим примедбама ЕУ, али то је мањи проблем. Већи проблем је што ће се наши грађани суочавати са драматичним продорима у приватност и неостваривањем права која, бар на папиру, јамче Устав и закон", додаје Шабић.